Šoškić: Inflacija će biti 6 odsto

Šoškić kaže da će najavljeno poskupljenje struje uvećati inflaciju za jedan odsto, ali da će maksimalna inflacija u ovoj godini ipak biti čest odsto.

Šoškić je kazao da na rast inflacije čiji je međugodišnji rast dostigao 12,6 odsto, najviše utiče rast cena hrane, čija se stabilizacija očekuje sredinom ove godine.

Prema računici NBS, učešće cena nafte u ukupnoj inflaciji je oko 4,2 odsto, tako da kretanja cena tog energenta na svetskim tržištima neće imati uticaj na inflaciju u Srbiji kao poskupljenja hrane čiji je udeo 37,8 odsto u ukupnoj inflaciji.

Šoškić je istakao da je najvažnije da se inflacija na srednji rok vrati u predviđene okvire i da nije važno u kom će se mesecu rast cena približiti ciljanoj stopi.

"NBS će u saradnji sa Vladom Srbije nastojati da održi nisku inflaciju uz relativnu stabilnost kursa", rekao je Šoškić. Centralna banka je prošle nedelje povećala referentnu kamatnu stopu sa 12 na 12,25 odsto da bi, kako je objasnio guverner, smanjila inflaciona očekivanja i prelivanje rasta cena hrane i energenata na druge privredne sektore.

Šoškić je istakao da su realne procene NBS o smirivanju inflacije u drugoj polovini godine jer se ne očekuje dalji rast cena koje su pod kontrolom države, kao ni rast tražnje zbog toga što neće biti značajnijeg porasta plata i penzija.

Cene hrane, prema njegovim rečima, biće stablizovane sredinom godine, a kako su u istom periodu prošle godine upravo te cene najviše porasle, i statistočki će inflacije u tim mesecima početi da pada.

Šoškić je rekao da ostaju nepromenjene procene NBS o porastu bruto društvenog perioda (BDP) u 2011. godini od tri odsto, što je zasnovano na očekivanom rastu privatnih investicija. On je dodao da je za dugoračan privredni rast potrebno da stope rasta BDP-a budu najmanje kao pre izbijanja ekonomske krize, kad su iznosile od pet od sedam odsto.

Devizne rezerve NBS su početkom marta iznosile 10 milijardi evra što je više nego dovoljno za pokriće osam meseci uvoza Srbije. Neto devizne rezerve, koje ne ukuljučuju novac prikupljen po osnovu obavezne rezerve i zaduzneja u inostranstvu, su 5,2 milijarde evra.

Dinar je od kraja novembra 2010. ojačao za četiri odsto prema evru, a od početka ove godine 2,3 odsto.

Jačanje domaće valute, kakoje ocenio Šoškić, posledica je povećanja referentne kamatne stope, pada premije rizika zemlje i veće zainteresovanosti inostranih investitora za kupovinu državnih hartija od vrednosti.