Razvojna banka samo stručnjacima

To su ocene ekonomista na najavu iz Nemanjine 11 da se i te kako razmišlja o osnivanju Razvojne banke i da je već urađen elaborat.

Milojko Arsić, ekonomski savetnik premijera, podseća da je razvojna banka u nekim zemljama u okruženju dala dobre rezultate, dok u drugim nije.

“Kod nas već postoje slične institucije i ovo bi bila prilika da se one objedine. To znači da bi nova razvojna banka mogla da računa na sredstva tih institucija, dok bi država kroz dokapitalizaciju uložila dodatna sredstva. Kolika je to suma, zavisiće od toga u kojoj meri će država moći da bude uključena u finansiranje projekata. Na primer, neće morati da se uključuje u finansiranje infrastrukture jer se ona sada finansira iz stranih kredita”, kaže Arsić. Na pitanje koje su mane ovakve ideje, Arsić navodi da postoji opasnost da državna banka bude nelojalna konkurencija komercijalnim bankama koje su investirale značajna sredstva.

“To bi moglo da utiče na smanjenje stranih direktnih investicija jer bi se snizio nivo kapitala koji bi komercijalne banke investirale u narednom periodu”, navodi on.

Potrebno milijardu evra

Ekonomista Boško Živković pojašnjava da razvojna banka ne bi bila klasična banka koja ima minimalni kapitalni cenzus, tako da će njen osnivački ulog zavisiti od toga šta ona treba da radi.

“Šta joj se da u zadatak, tako će biti definisan i kapital. U prvih nekoliko godina kapital banke bio bi ograničen i oslonjen isključivo na kapital vlasnika, odnosno države, dok bi ostali izvori finansiranja bili pristupni fondovi EU kao i drugi kapitalni transferi koje Srbija dobija, a koji se sada troše neefikasno, nemilice i nekontrolisano”, kaže Živković.

Naši sagovornici podsećaju da je Razvojna banka Vojvodine ostvarila dobre rezultate jer je obezbedila finansijski podsticaj projektima od razvojnog značaja za tu pokrajinu. Kako se ranije nezvanično moglo čuti, za formiranje razvojne banke potrebno je oko milijardu evra. “Ova banka neće rešiti sve probleme, ali svi privrednici smatraju da je to jedini način da se izbore protiv konkurenata, koji imaju duže i jeftinije izvore finansiranja. Mora se pomoći najkvalitetnijim privrednicima da povećaju izvoz. Treba nam jedna institucija koja će preuzeti posao Garantnog fonda i eventualno Fonda za razvoj”, ocenio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.

Za bolji izvoz

On smatra da će ova banka podržati izvoz i infrastrukturu, koja se finansira iz stranih izvora.

“Više nećemo moći da se oslanjamo samo na zajmove od međunarodnih finansijskih institucija jer smo dostigli maksimum u tim programima. Kroz razvojnu banku imaćemo mešavinu izvora - delimično ćemo dobijati sredstva iz međunarodnih finansijskih institucija i domaćih izvora, ali postojaće i mogućnost da ta banka izda sopstvene obveznice i da se na taj način finansira", rekao je Đelić.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin kaže da nam je razvojna banka neophodna da bi se finansirala proizvodnja namenjena izvozu i industriji.

“Mi vapimo za bankom koja će privredi ponuditi povoljne uslove. Tu pre svega mislim na niže kamatne stope i grejs period od dve do tri godine. Potencijalna opasnost, međutim, može da bude ako se u razvojnu banku dovede kadar po političkoj liniji, a ne po stručnosti. Važno je da kriterijumi za odobravanje kredita budu dobar projekat i ono što ima budućnost”, smatra Bugarin.