Državi ni dinar od prodaje Maksija?

Naime, prema važećim zakonima, osnovica za porez na kapitalnu dobit se određuje na osnovu odnosa između nabavne i prodajne cene (u slučaju „Maksija” između uloženog i zarađenog).

Praktično, to će izgledati ovako: Delta će se obratiti poreskoj upravi sa zahtevom za određivanje poreza na kapitalnu dobit, onda će poreski inspektori uporediti koliko je uloženo u „Maksi”, a koliko dobijeno prodajom i na osnovu toga odrediti koliko će novca kompanija „Delta” morati da uplati u državnu kasu. Ukoliko se ispostavi da su ulaganja bila veća od 932 miliona evra, koliko su Belgijanci platili „Maksi”, poreznici će konstatovati takozvani kapitalni gubitak, pa se u budžet neće sliti ni dinar.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić, koji je i član Ekonomskog saveta premijera Mirka Cvetkovića, rekao je za „Pištaljku” da ne zna tačno koliko je uloženo u „Maksi”, ali je uveren da će iznos naplaćenog poreza biti daleko manji od onog o kojem se spekuliše.

"Sigurno je da se u budžet neće sliti najavljenih 93 miliona evra. To bi se desilo samo ukoliko je Mišković dobio Maksi za džabe, a svi znamo da se to nije desilo", kaže Arsić.

Koliko je uložio Mišković

Koliko je tačno uloženo u Delta Maksi nije zvanično poznato. Na osnovu podataka koje je Delta saopštavala prethodnih godina i zvaničnih izveštaja o poslovanju iz Agencije za privredne registre (APR), „Pištaljka” je došla do računice da je u ovu kompaniju uloženo oko 800 miliona evra.

Od toga, oko 300 miliona evra je uvoženo u širenje prodajnog lanca u zemljama regiona, 300 miliona je iznos duga koji se ne oporezuje, za oko 50 miliona evra su kupljeni „Ce market” i „Pekabeta”, dok je po podacima APR iz 2009. godine za koju postoji finansijski izveštaj, u ovu kompaniju uloženo oko 150 miliona evra (27 miliona evra upisan kapital, 33 miliona je stalna imovina, nekretnine u iznosu od 15 miliona, učešća u drugom kapitalu 15 miliona i poslovna imovina 57 miliona evra).

Po gruboj računici, osnovica za porez bi bila oko 130 miliona evra, što praktično znači da bi u državnu kasu bilo uplaćeno oko 13 miliona evra. Ipak, ukoliko se ispostavi da je veći iznos uložen u „Maksi”, a sva je prilika da je tako, država neće dobiti ništa.

Podsetimo, predsednik Boris Tadić je u maju prošle godine – kad su se pojavile informacije da Mišković pregovara o prodaji svog maloprodajnog lanca – upozorio bogataše da ako posluju u Srbiji i porez moraju da plaćaju ovde, a ne u poreskim utočištima.

Malo ovako-malo onako

Ekonomista Ljubodrag Savić je rekao da izračunavanje kapitalne dobiti u Srbiji nije do kraja objektiviziran proces i da je svako ko dolazi u Srbiju, u ovom slučaju lanac "Delez grupa", zainteresovan da plati što je moguće niži porez na kapitalnu dobit.

Savić je izrazio očekivanje da će tako biti i u ovom slučaju i dodao da je porez na kapitalnu dobit i inače instrument "koji nije do kraja objektiviziran, što znači da može biti, narodski rečeno, 'malo ovako - malo onako'.

Ističući da se ta ulaganja sada mogu i "frizirati da su malo veća nego što jesu", on je naveo da je potrebno sačekati i videti razvoj situacije da bi se zauzeo stav, jer bi bilo šta što bi se reklo u ovom trenutku bile spekulacije. "Mi ne znamo kolika su ulaganja 'Maksija', ali to se ništa ne rekonstruiše naknadno, već sve postoji u poslovnim knjigama", objasnio je Savić i dodao da državni organ sada treba da odredi razliku kao osnovicu za utvrđivanje kapitalne dobiti što u Srbiji nije baš tako lako izračunati.

Ekonomista Zoran Popov smatra da bi najbolje bilo da procenu tržišne vrednosti kompanije "Delta Maksi" obavi Poreska uprava, a ne komercijalna revizorska kuća.

"Uvek mogu da uzmem konsultantsku kuću i da oni kažu nabavna vrednost po sadašnjoj valuti je milijardu evra, prodato za 932 milijardi evra, poreza nema. Kao i kod prodaje stanova, vi možete da u ugovoru napišete što god hoćete, ali poreznici procene vrednost stana.To bi trebalo da se uradi i za "Maksi", kazao je on.

Popov je istakao da je kod te kompanije otežavajuća okolnost što ona nikada nije bila na berzi, koja je najmerodavnija da 'izvaga' koliko neka kompanija vredi, na osnovu ponude i tražnje.

Prema njegovim rečima, razlika između nabavne i prodajne cene, može da dovede do toga da se u bilansima iskaže kapitalni gubitak i u tom slučaju nema osnova za naplatu poreza na dobit od transakcije.

Popov se saglasio da su tržišne procene kompanije vrlo problematične u Srbiji.

"Ovde se samo zna za koliko je "Delta Maksi" prodat kompaniji "Delez", a i to nije sigurno", kazao je on i dodao da neko mora da uradi procenu vrednosti kapitala u trenutku kada je sve postalo Miškovićevo vlasništvo, uključujući tu i vrednost "C marketa".