Srbi posao traže daleko od Srbije

Ima ih čak i u zemljama iz kojih su ranije radnici dolazili da rade kod nas. Recimo, u Rumuniji.

Da su, uprkos krizi, i dalje traženi pokazuju podaci Ministarstva za rad i zapošljavanje. Od početka godine 246 radnika otišlo je zvanično, preko osam domaćih firmi, na privremeni rad u inostranstvo.

Najviše (55) krenulo je trbuhom za kruhom u Austriju, a najmanje u Belgiju - samo dvoje. Ostali su otišli u Libiju, Rusiju, Italiju, Austriju, Crnu Goru, Francusku i Gabon. Prošle godine Ministarstvu se obratilo 36 domaćih poslodavaca koji su zaposlene slali preko granice. Najviše ih je otišlo u Crnu Goru - 79, a najmanje u Rumuniju i Južnu Koreju - po jedan. Kako tvrde u Ministarstvu, ubedljivo najtraženiji su naši građevinski radnici, varioci, bravari, limari, ali putovali su i IT stručnjaci i menadžeri srednjeg ranga. Odredišta su im bila: Libija, Rusija, Rumunija, Italija, Britanija, Austrija, Francuska, Mađarska, Gabon, Belgija, Južna Koreja i Švedska, ali i eks-JU republike - Crna Gora, Slovenija, Hrvatska i BiH.

Osim ministarstvu, prijavu za zapošljavanje u inostranstvu poslodavac može da podnese i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ona je uputila prošle godine 16 ljudi na rad preko granice: sedam lekara opšte prakse i jednog specijalistu u Nemačku, kao i pet medicinskih tehničara i tri lekara specijaliste u Libiju.

Daleko veći broj otišao je preko privatnih agencija. Na taj način je stotinak armirača, tesara i bravara, ali i inženjera otišlo u Rusiju. Prosečna zarada im je bila 1.500 dolara mesečno, plus tri obroka, smeštaj, plaćeno socijalno i zdravstveno osiguranje.

Dosta naših otišlo je i u Kanadu, od fizičkih radnika do kompjuterskih stručnjaka. Zarade su bile 1.500 - 5.000 dolara. Međutim, Kanađani su u poslednjih pet meseci usporili izdavanje radnih dozvola.

"Koliko je tačno naših na privremenom radu u inostranstvu niko ne zna. Danas mnogi rade na crno ili za strane firme", kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije. Samo građevinara je više od 5.000 rasuto širom sveta.

Prema procenama, u Moskvi radi više od 20.000 naših državljana, od kojih je 2.000 angažovano na gradilištima. Naših ima i u severnoj Africi, na Bliskom istoku, a stigli su i do Perua, gde rade na branama i sistemu vodosnabdevanja.

Zaposleni se šalju na privremeni rad u inostranstvo i na osnovu Međudržavnog sporazuma o detašmanu koji je zaključen sa Nemačkom još 1989. Srbiji je ove godine odobren kontingent od 2.770 radnika, od čega je 920 mesta rezervisano za grube građevinske radove. Prema poslednjim podacima Ministarstva za rad, za mart 2011. izdate su 1.643 radne dozvole.