"Protivzakonita prodaja Telekoma"

Trebalo bi i potencijalnim kupcima da bude jasno da "ulaze u koruptivan postupak i u prodaju nečega što po zakonima Srbije nije dozvoljeno i da se negde, na nekom sudu, može povesti spor i taj spor dobiti", rekla je ona.

Vlada Srbije započela je proceduru prodaje 51 odsto akcija Telekoma Srbije raspisivanjem tendera u oktobru 2010. godine. Tender će biti otvoren do 21. marta ove godine, a status zvaničnih ponuđača dobilo je šest kompanija.

Barać je, na tribini ''Borba za Telekom 'Srbija''', podsetila da je Savet vladi uputio pismo da bi se skrenula pažnja na prodaju Telekoma, jer se ne poštuje zakonom propisana procedura, tj. ne postoji obrazloženi predlog nadležnog ministarstva.

Ne samo Savet, već i građani bi trebalo da dobiju odgovore vlade po kom postupku se vrši ova prodaja, na osnovu kakvog i čijeg obrazloženog predloga, šta su stvarni razlozi prodaje Telekoma i šta je sa infrastukturom, istakla je Barać. Ističući da prodaja infrastrukture srpskim zakonom i Ustavom izričito nije dozvoljena, Baraćeva je rekla da svako ko u tome učestvuje u stvari učestvuje u koruptivnom procesu za koji se može odgovarati.

''Infrastruktura predstavlja prirodni monopol koji su država i građani više od sto godina gradili i ko god to bude kupio, on će biti monopolista na našem tržištu'', rekla je Barać.

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije je istakla da se u Zakonu o koncesijama navodi da se telekomunikaciona infrastrutura u Srbijiisključivo može dati pod koncesiju, a ne prodati.

Baraćeva je ocenila da se Telekom prodaje zato što se bliže izbori, napominjući da Vlada za tu prodaju "nije navela ni jedan valjani razlog i nije odgovrila zašto se Telekom prodaje u vreme najveće krize kada se ne može dobiti realna cena na tržištu".

"Ako se proda telekomunikaciona infrastruktuira to će biti jedna od najvećih šteta za Srbiju", istakla je predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.

Ona je naglasila da se telekomunikaciona infrastruktura, kao dobro u opštoj upotrebi ne može prodavati, što je navedeno i u Ustavu, zakonima o privatizaciji i o koncesiji.

Aleksandra Smiljanić, bivša ministarka telekomunikacija je ukazala da Telekom ima mrežnu infrastukturu koja nema konkurenciju i donosi veliki zagarantovani prihod i profit.

''Trenutni prihod Telekoma je oko milijardu evra, a rashodi koji uključuju značajne investicije su oko 800 miliona, pa kompaniji ostaje oko 200 miliona evra profita'', navela je Smiljanićeva.

Ona je ukazala da će novi vlasnik Telekoma povećati cene usluga, jer neće imati konkurenciju, smanjiće broj zaposlenih i investicije, pa će mu prihod biti veći od dve milijarde evra.

Ukoliko novi vlasnik prihod izvuče iz Srbije bilo kroz profit, bilo kroz strane kooperante, koji će zameniti domaće, to će biti jednako iznosu od 200.000 prosečnih bruto plata ru Srbiji, objasnila je Smiljanićeva.

Ona je podsetila i da su svi dosadašnji argumenti za prodaju Telekoma - da je država nesposobna da vodi jedno ovakvo preduzeće, da se ne može izboriti s konkurencijom i da su neophodna sredstva za izgradnju puteva - nerealni.

''Postoje zemlje u Evropi u kojima država uspešno rukovodi ovakvim preduzećima. Kada je reč o konkurenciji, Telekom se uspešno bori na tržištu mobilne telefonije, a još manje treba da se plaši u domenu fiksne telefonije i Interneta, dok se u pogledu ulaganja sredstava od prodaje još ne zna kako će ona biti utrošena'', zaključila je Smiljanićeva.