Propala industrija u prestonici

Beograd -- Industrija u prestonici gotovo zamrla, čak 80 odsto proizvodnih preduzeća više ne radi, a na desetine hiljada radnika nekadašnjih giganata ostalo je bez posla

Tokom devedesetih godina veliki broj preduzeća je propao. Ni pokušaj da im se kroz privatizaciju da "veštačko disanje" nije doneo značajne rezultate.

"U odnosu na period osamdesetih godina, svega 20 odsto industrijskih postrojenja u Beogradu i dalje pozitivno posluje. Da su strategija razvoja i privatizacija bili bolji, verovatno bi broj preživelih bio daleko veći. Država nije želela ni po koju cenu da otpiše dugovanja ili da uđe u strateško partnerstvo, što je oteralo mnoge investitore koji su bili zainteresovani za ulaganje. Zato su mnoge fabrike završile u stečaju, za subvencionisanje su izdvojena ogromna sredstva, ali nažalost ni to nije pomoglo njihovom oporavku, kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

Pre nekoliko godina dosta se govorilo o izmeštanju propalih fabrika iz gradskog jezgra, sa idejom da se na mestu gde su locirane, izgrade stambeni i poslovni objekti. Tako je na prostoru nekadašnje fabrike čarapa "Ineks Partizanka" u Ulici Ćirila i Metodija 8, nikao luksuzni stambeni kompleks "Oaza". Slična sudbina planirana je bila za "BIP" u Skadarliji i "IKL" u Knez Danilovoj ulici, ali tu stambeni kompleksi još nisu izgrađeni.

Prema Rajićivim rečima, kada je reč o većim proizvođačima, pozitivni primeri su "Štark" i "Imlek", ali ističe da je spisak onih koji ne stoje najbolje daleko duži. Tu ubraja "Rekord", "IMR", "IMT", "Prvu iskru", "DMB"...

Kako bi oporavio već zamrlu industriju i zaposlio nove radnike, Beograd se odlučio na novi način privlačenja investitora. Ulagače koji zaposle najmanje 100 radnika i pokrenu bilo kakvu proizvodnju u jednoj od sedam fabrika, oslobodiće svih nameta u periodu od dve godine.

"Investitorima smo ponudili "DMB" i "Rekord" u Rakovici, "Voćarske plantaže" u Boleču, "Prvu iskru" u Bariču, "Kluz", kao i "IKL" u Barajevu i "Petar Drapšin" u Mladenovcu. Ovaj potez se pokazao kao vrlo dobar, jer su neke firme iz inostranstva već pokazale interesovanje. Za pogone u Barajevu zainteresovana je jedna fabrika rezervnih delova iz Italije, kao i čuveni proizvođač guma iz Nemačke "Kontinental", koji se raspitivao i za pokretanje proizvodnje u "Rekordu". Takođe, iz Francuske se javila jedna špediterska firma koja bi da uzme "DMB", kaže Miroslav Čučković, član Gradskog veća.