Za dve godine čak 250.000 otkaza

Poražavajući bilans krize je najočigledniji u padu broja zaposlenih. Ekonomisti procenjuju da se do danas ta neslavna brojka najverovatnije popela na 250.000.

Ono što dodatno zabrinjava jeste procena privrednika da trenutno ne vide nijedan pozitivan signal, i, ukoliko se ne poboljšaju uslovi poslovanja, broj radnika će se smanjivati i ove godine.

Od septembra 2008. do septembra 2010. preduzetnički sektor je manji čak za četvrtinu. Nekada je zapošljavao 567.572 radnika, a pre četiri meseca svega 426.909 ljudi. "Trendovi koji traju dvadeset godina su nastavljeni i u dve godine krize", objašnjava Miroslav Zdravković, urednik portala ekonomija.org. "To su pad broja zaposlenih u privredi, uz rast u vanprivredi. Pad broja zaposlenih kod preduzetnika je novina, jer je od 1990. godine preduzetnički sektor zapošljavao deo osoba koje su u privredi ostajale bez posla", navodi on.

Gledano po delatnostima, kriza je na kolena oborila prerađivačku industriju. Tamo je broj radnika smanjen za čak 60.066.

"Ova industrija, međutim, nema direktne veze sa samom krizom", smatra Zdravković i objašnjava da ona od 2000. godine pada po 10 odsto godišnje. Padala je i kada je rasla industrijska proizvodnja. Činjenica je da je tu bilo viška zaposlenih, jer je naša produktivnost jako mala.

Posle prerađivačke industrije kriza je najviše pogodila zaposlene u trgovinama na veliko i malo. Njihov broj je tokom dve godine smanjen za 12.561, što je 6,2 odsto. Gledano po broju ugašenih radnih mesta, građevina je na trećem mestu. Tamo je za dve godine bez posla ostalo 11.997 radnika, ali je to gubitak od čak 14,5 odsto radnika u tom sektoru.

Slede radnici u saobraćaju, skladištenju i vezama. Kriza je „oduzela“ posao za 3.765 ljudi. U hotelima i restoranima bez posla je ostalo 2.853 zaposlenih.

Ima delatnosti u kojima je i porastao broj radnika. Najviše u poslovima sa nekretninama. U ovom sektoru je zaposlenje našlo čak 9.060 novih ljudi.

Sledi obrazovanje, koje je pojačano sa 3.497 novozaposlenih. Na trećem mestu je finansijsko posredovanje, gde je brojka veća za 3.265 radnika. Zdravstveni i socijalni rad je brojniji za 2.272 zaposlena. Komunalne i lične usluge su „udomile“ dodatnih 1.104 radnika.