Nema popuštanja prosvetarima

Vlada Srbije tvrdi da novca za veće plate nema, a ekonomisti smatraju da bi popustanje zahtevima prosvetara moglo da pokrene lavinu sličnih zahteva u drugim oblastima poput policije i zdravstva, ocenjuju stručnjaci.

U tom slučaju, država ne bi imala nikakvo moralno opravdanje da drugim kategorijama budžetskih korisnika uskrati veće zarade, što bi neminovno dovelo do probijanja deficita budžeta od 4,1 odsto BDP-a, kršenja sporazuma sa MMF i potrebe za dodatnim zaduživanjem kako bi se isfinansirale veće zarade.

Umesto na štednju i smanjenje javne potrošnje novac poreskih obveznika i najverovatnije sredstva dobijena prodajom Telekoma ponovo bi otišla u tekuću potrošnju, čime bi Vlada pokazala da nema snage da ispuni obećanje o poštovanju fiskalnih pravila i odgovornom vođenju javnih finansija.

To je neophodno radi postizanja dugoročnog cilja o prosečnom privrednom rastu od 5,8 odsto u narednih 10 godina i podizanju bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika na 8.000 evra do 2020. godine. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže da je gotovo sigurno da bi se u slučaju da se popusti zahtevima prosvetara i ostali zaposleni u javnim službama, „sa punim pravom pridružili njihovim zahtevima, jer nema razloga da se jednima podignu plate, a drugima ne“.

"To bi de fakto dovelo do toga da se zarade svima povećavaju, što znači da bi izdvajanja za zarade bila 3,5 puta veća, odnosno da bi se povećala ne za 20 milijardi, nego za 60 ili 70 milijardi dinara. To je dva odsto bruto domaćeg proizvoda, tako da bi za dva procenta bio povećan i deficit budžeta, koji bismo morali da finansiramo bilo novim zaduživanjem ili iz prodaje Telekoma Srbije, a oba rešenja su potpuno neopravdana", naglašava Arsić.

Iako je sa MMF-om dogovoren deficit od 4,1 odsto za ovu godinu, što znači da bi se rastom plata ugovoreni limit prekoračio za čitavih 50 procenata, Arsić smatra da to nije prepreka za Vladu, pošto sporazum sa Fondom ističe za dva meseca, tako da bi povećanje moglo da se obavi posle toga.

Međutim, ovaj stručnjak podvlači da vlada ne bi trebalo ni zbog MMF-a ni zbog Evropske unije da poštuje pravila, već zbog sebe i da treba sada da pokaže „da smo sposobni i odgovorni i da nam ne treba stalno spoljni kontrolor kako bismo poštovali pravila koja smo sami postavili“. Protiv rasta plata je i urednik portala ekonomija.org Miroslav Zdravković, koji smatra da je izuzetno bitno da država poštuje dogovor sa MMF-om, ali napominje da bi prosvetarima možda mogla da se odobri jednokratna pomoć u slučaju da punjenje budžeta ove godine bude bolje od očekivanog.

"Para nema. Budžet je u novembru prvi put bio u suficitu u poslednje dve godine, a moguće je da će i u januaru opet biti u minimalnom suficitu, što pokazuje da se ne povećava zaduživanje. Takođe, deficit budžeta je prošle godine bio 4,4 odsto BDP-a, a ne 4,8 koliko je MMF dozvolio, ali političari to ne smeju da iskoriste za populističko dizanje zarada. Vlada mora da se ponaša u skladu sa svojim pozicijama prema Evropskoj uniji ili MMF-u, što znači da ne postoji mogućnost za veće plate. Ako budžetski prihodi tokom januara, februara i marta budu veći od očekivanih, možda bi vlada mogla da pristane da ovog puta i prosvetarima podeli jednokratne bonuse recimo u aprilu i možda junu. Ali, veoma je bitno da vlada ne šalje loše signale dizanjem zarada", kaže Zdravković .

S druge strane, ekonomista Zoran Popov smatra da će povećanje plata biti neizbežno jer će se „nezavisno od toga da li će se prosvetarima odgovoriti u celosti ili delimično ta priča ponoviti u zdravstvu ili drugde, pošto je ljudima dosta sve težeg i težeg života“.

"Ja bih išao na veći budžetski deficit i jačao agregatnu tražnju i time privredu, a drugim merama bih destimulisao uvoz. Sasvim svejedno će se to desiti", kaže naš sagovornik, koji bi veći deficit finansirao zaduživanjem „kao što je radio Tito“ i ne bi se suviše brinuo oko vraćanja zajmova, „jer o tome treba da brine i onaj ko nam da novac“, a i snažnija privreda bi trebalo da omogući otplatu u budućnosti.