Od Beograda što južnije to tužnije

U istraživanje su bili uključeni Beograd, Novi Sad, Čačak, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Loznica, Subotica i Valjevo.

Kao parametri uzeti su kirija za stan od 50 kvadratnih metara u centru grada, iznos računa za komunalije bez struje, cene gradskog i taksi prevoza, vrtića, potrošačke korpe, pijace i ručka i pića u kafani.

Pokazalo se da kraj s krajem najteže sastavljaju Leskovčani i Lozničani, dok se nešto lakše diše u Beogradu, Novom Sadu i Subotici. Primera radi, u Beogradu, gde prosečna plata iznosi 42.706 dinara, komunalije su jeftinije nego u Čačku i Loznici. Osnovne životne namirnice su u glavnom gradu jeftinije nego u Kruševcu, dok su beogradske pijace povoljnije od onih u Valjevu, Loznici i Leskovcu. S druge strane, Leskovčani, sa prosečnom platom od 28.058 dinara, mesečno za kiriju izdvajaju 100 evra, za komunalije 4.500, vrtić 5.000 dinara... Komunalije su najskuplje u Subotici, vrtić, kirija, gradski i taksi prevoz u Beogradu, osnovne životne namirnice u Čačku, pijaca u Valjevu, kafana u Loznici...

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić slaže se da se najgore živi na jugu, ali ističe i istočni deo Srbije. "To pokazuju i zvanična statistika i svakodnevni život u Leskovcu, Trgovištu, Merošini, Babušnici...", kaže Ljajić i navodi činjenice koje dokazuju da je na jugu zaista najteže:

"Tamo ima najviše nezaposlenih, najviše primalaca materijalne pomoći, najviše neuspešnih privatizacija... Taj kraj Srbije ima najlošiju infrastrukturu i najniži nivo obrazovanja", kaže on.

Ljajić podseća da u Srbiji ima 46 najnerazvijenijih opština, koje za socijalu maltene i nemaju novca. "To su one koje imaju manje od 50 odsto republičkog proseka bruto domaćeg proizvoda i one zajedno za socijalu imaju 350 miliona dinara. A, primera radi, Sekretarijat za socijalnu zaštitu u Beogradu ima budžet od 4,7 milijardi dinara", navodi Ljajić.

Ekonomista Miloje Kanjevac podseća da je Leskovac, kao i ceo južni deo Srbije, nekada bio centar tekstilne industrije.

"Pre Drugog svetskog rata u Leskovcu se pevalo 'mi jedemo paprike, a zidamo fabrike'. Na jugu, istina, nikada nije bila vodeća privreda, ali su Leskovac i Niš bili centri proizvodnje tekstilne industrije. Vremenom je Srbija nazadovala, pogotovo jug", objašnjava Kanjevac.

Novosti: Najniži standard u Valjevu

Istovremeno, kako pišu Novosti, samo dva grada u Srbiji, Beograd i Novi Sad, imaju prosečnu zaradu koja nadmašuje vrednost republičke potrošačke korpe od 39.499 dinara! To znači da dve trećine stanovništva ima problema sa pokrivanjem osnovnih mesečnih troškova i punjenjem korpe.

Najdrastičniji primer svakako je Valjevo, sa zaradom nešto većom od 28.000 dinara, gde mesečno nedostaje čak 11.000 dinara da se napuni korpa, što iznosi 1,37 prosečnih zarada. Poslednji podaci kupovne moći, mereni odnosom prosečne zarade i potrošačke korpe iz novembra 2010. godine, pokazuju pad standarda za 2,8 odsto u odnosu na prethodni mesec. A za poslednjih godinu dana, troškovi života veći su čak za 9,5 odsto.

"Na mesečnom nivou, najveći cenovni udar stigao je od poskupljenja komunalija od 2,5 odsto, zatim hrane i bezalkoholnih pića za 2,2 odsto, ali i viših cena odeće i obuće, transporta, usluga u restoranima", ističu u Odseku za statistiku cena RZS.

Uz Beograđane i Novosađane, bolji standard imaju još i Pančevci. Ni tamo, međutim, zarada nije značajno premašila republički prosek. U svim ostalim gradovima zarada je ispod republičkog nivoa, koji iznosi oko 330 evra.

Najnepovoljniji uslovi za život su u Valjevu, gde troškovi nadmašuju za 37 odsto prosečnu platu, a u Nišu za 34 odsto. Slede Kraljevo i Leskovac, gde hrana za gotovo četvrtinu premašuje primanja zaposlenog, odnosno gde je za punu korpu neophodno 1,26, odnosno 1,23 prosečnih zarada.

"Iz ovih podataka proizilazi da se u velikim gradovima bolje živi nego u manjim sredinama, odnosno najveći standard je u Beogradu, pa u Vojvodini, a onda u centralnom delu zemlje", ukazuju stručnjaci.