Šoškić: Inflacija će još da raste

Šoškić je precizirao da se u toku prvog tromešecja očekuje nastavak rasta međugodišnje inflacije, njeno zadržavanje na visokom nivou u drugom tromesečju, a u drugoj polovini godine značajniji pad inflacije.

Guverner je istakao da će u ovoj godini najveći izazov, što se tiče inflacije, biti šokovi kod cena hrane i energenata, kao i da cene pod kontrolom države budu u okviru dogovorenog rasta. Šoškić je podsetio da je na kraju 2010. godine inflacija u Srbiji bila 10,3 odsto, pri čemu je bazna inflacija iznosila 8,8 odsto, cene poljoprivrednih proizvoda porasle su za 17,4 odsto, a cene pod kontrolom države 12 odsto.

Guverner je rekao da cene hrane i pića u indeksu potrošačkih cena, kojim se meri inflacija, učestvuju sa 37,8 odsto i njihova nestabilnost prenosi se i na ukupnu inflaciju u Srbiji.

On je napomenuo i da je inflacija u decembru bila 0,3 odsto, što je posledica pre svega značajnog pada cena poljoprivrednih proizvoda, ali i nižeg rasta cena lekova i neprehrambenih proizvoda, kao i odlaganja pojedinih poskupljenja.

Šoškić je istakao da je osnovni cilj centralne banke očuvanje cenovne stabilnosti, ali tako da se restriktivnim merama za suzbijanje inflacije nepotrebno ne obara ekonomska aktivnost u zemlji.

Prema njegovim rečima, u strukturi potrošačkih cena učestvuju četiri komponente - regulisane cene, bazna inflacija bez hrane, industrijsko-prehrambeni proizvodi, odnosno hrana i poljoprivredni proizvodi.

Monetarna politika ima uticaj samo na baznu inflaciju, odnosno deo privrede koji bi trebalo podržati, i što je uticaj regulisanih cena i cena hrane na inflaciju veći, to će restriktivna politika centralne banke više pogadjati taj osetljivi deo privrede, upozorio je Šoškić.

NBS smanjila obavezne rezerve

Govoreći o izmeni odluke o obaveznoj rezervi banaka, guverner je naveo da je dosadašnja odluka od marta 2010. godine išla u pravcu unifikacije i smanjenja nivoa obavezne rezerve, čime je trebalo da bude oslobođena likvidnost u bankarskom sektoru.

Međutim, ta mera je u nesaglasnosti sa drugim restriktivnim merama koje NBS sprovodi, kao što su rast referentne kamatne stope i intervencije na međubankarskom deviznom tržištu, zbog čega je ta odluka izmenjena, ukazao je Šoškić.

Nove mere ne znače povlačenje likvidnosti iz bankarskog sistema već manje oslobađanje u odnosu na prostojeću regulativu, rekao je guverner i dodao da će efekti novih mera biti smanjenje ukupne obavezne devizne rezerve u odnosu na postojeću za 268 miliona evra.

Od toga će smanjenje obaveze deviznog izdvanja biti u iznosu 329 miliona, dok će dinarski deo izdvajanja biti povećan u vrednosti od oko 61 milion evra. Šoškić je naglasio da NBS ne odustaje od unifikacije i smanjenja obaveznih rezervi navodeći da će se o daljem snižavanju obaveznih deviznih rezervi razmišljati kada se inflacija vrati u ciljane okvire i kada efekti dinarizacije budu zadovoljavajući.

Nova odluka o obaveznoj rezervi podrazumeva da na deo dinarske osnovice koju čine obaveze sa ročnošću do dve godine stopa obavezne rezerve ostaje pet odsto, dok je na dinarske izvore finansiranja banaka sa ročnošću preko dve godine, stopa obavezne rezerve spuštena na nulu, odnosno banke uopšte neće izdvajati obaveznu rezervu.

Devizna obavezna rezerva na izvore finansiranja banaka sa ugovorenom ročnošću preko dve godine ostaje 25 odsto, a na obaveze sa kraćom ročnošću obavezna rezerva se podiže na 30 odsto.

Novom odlukom utvrđena je i obaveza dinarskog izdvajanja dela devizne obavezne rezerve u evrima, takođe po diferenciranim stopama, od 15 odsto na izvore do dve godine i 10 odsto na one sa ročnošću preko dve godine.