Porez na dvorišta, udar na vlasnike

Beograd -- Žitelj kuće na Senjaku sa placem od 11,5 ari mogao bi da bude oporezovan sa nekoliko hiljada evra bez obzira na to da li je vlasnik ili korisnik tog placa.

Naizgled besplatno prevođenje korisništva u vlasništvo skupo će stajati nove posednike zemljišta. Osim na kuće, vlasnici će ubuduće plaćati i poreze na dvorišta.

Svi oni koji su iskoristili pogodnosti Zakona o planiranju i izgradnji i besplatno konvertovali pravo korišćenja u pravo svojine na zemljištu – plaćaće porez po stopi do 0,3 odsto.

Ista sudbina čeka i zakupce građevinskog zemljišta u javnoj svojini, kao i njegove korisnike, ali samo za placeve veće od 10 ari. Tako su onih nekoliko hiljada građana koji su poslušali savet ministra Olivera Dulića i požurili u katastar da besplatno upišu zemljište na svoje ime, plativši za to taksu od 7.000 dinara – ispali naivni.

Novom poreskom politkom najviše će biti pogođeni stanovnici Beograda. Progresivna stopa oporezivanja kuća i stanova u mnogim gradovima i opštinama neće moći da se primeni, s obzirom na to da u unutrašnjosti Srbije ima malo nekretnina vrednijih od 100.000 evra, za koje će se primenjivati veće poreske stope. Takođe, u siromašnijim opštinama, građani nisu uopšte podnosili zahteve za konverziju zemljišta, zbog takse od 7.000 dinara, pa u nekima od njih ne postoji nijedan vlasnik građevinskog zemljišta.

Jer, vlasnik kuće na placu od pet ari (prema nedavno usvojenom Zakonu o porezu na imovinu) neće plaćati porez na zemljište ako se u zemljišnim knjigama vodi kao korisnik.

Kaća Lazarević, vlasnica agencije Alka, kaže da će naizgled besplatno prevođenje korisništva u vlasništvo skupo stajati nove posednike zemljišta. Tako, na primer, vlasnik kuće na Senjaku od 300 kvadrata, vredne oko 750.000 evra, do sada je plaćao naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta oko 620 dinara.

Ubuduće bi za 11,5 ari placa trebalo da plaća porez od nekoliko hiljada evra, bez obzira na to da li je vlasnik ili korisnik zemljišta (prema dosadašnjoj proceni Poreske uprave Savski venac, na osnovu koje ar na Senjaku vredi 85.000 evra). S tim što će taj iznos biti umanjen za površinu zemljišta koje je pod objektom.

"Vlasnici kuća koji su potrčali da konvertuju pravo korišćenja u pravo svojine sačekani su iza okuke. Iz nedavno usvojenog Zakona o porezu na imovinu jasno se vidi da im je sticanje svojine debelo naplaćeno. A većini je pri kupovini kuće u cenu zaračunata i vrednost zemljišta", kaže Lazarević i podseća da su prema starom zakonu porez na imovinu plaćali samo vlasnici placeva većih od 10 ari.

Međutim, Nebojša Nešovanović, konsultant agencije „King strdž”, ne vidi ništa loše u tome što je to ograničenje ukinuto i što će vlasnici svih placeva, bez obzira na njihovu veličinu biti oporezovani. "Placevi u centru Beograda ili u elitnim naseljima Senjak i Dedinje ne vrede malo. Ne znam zašto neko ko poseduje plac od milion evra ne bi platio porez na to bogatstvo", smatra Nešovanović.

On nije hteo da se upušta u procene koliko će iznositi porezi na zemljište, jer oni neće biti bazirani na tržišnoj vrednosti, već će zavisiti od procene Poreske uprave, kojoj tek predstoji novo određivanje vrednosti nepokretnosti.

U zakonu nigde ne piše da li će i kada biti ukinuta naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Nju trenutno plaćaju svi vlasnici stanova kroz mesečnu uplatnicu, mada je Zakonom o planiranju i izgradnji preporučeno da ona bude integrisana u porez na imovinu.

Trećoj kategoriji, to jest zakupcima zemljišta, prema mišljenju Siniše Nikolića, konsultanta za investicije, naplata poreza je neosnovana. On naglašava da poreski obveznik može da bude samo sopstvenik.

"Zakupac već plaća rentu, a vlasnik tog zemljišta, država ili lokalna samouprava, treba da plate porez. Ne znam kako ćemo objasniti stranim investitorima da treba da plate i porez na zemljište", kaže Nikolić.