Srbi na evropskom dnu po e-kupovini

Da je to ipak perspektivna trgovina pokazuje podatak da je u kriznoj 2009. promet preko interneta bio oko 10 miliona evra, skoro duplo više nego godinu ranije.

Iako se kupcima nudi mogućnost da kupe ogroman broj proizvoda obim prodaje je veoma mali zbog nedovoljne informisanosti i nepoverenja potrošača, ali i komplikovanih procedura i zastarelih propisa.

Dragan Varagić, stručnjak za poslovnu primenu interneta, kaže da u Srbiji preko interneta može da se kupi praktično sve, ali da je prodaje mnogo manja nego u svetu. On dodaje da je Srbija pre tri godine bila jedina država u svetu koja je beležila pad internet prodaje od 2001. do 2008. godine. On objašnjava i da su visoke carine i takse glavni razlog zašto je kupovina robe iz inostranstva preko interneta poslednjih godina drastično pala. Uredbom Vlade Srbije iz juna 2006. iznos koji je predviđen za oslobađanje plaćanja carine i ostalih uvoznih dažbina za robu koja stiže poštom smanjen je sa 100 na 20 evra.

"To je učinjeno zbog zloupotreba prilikom kupovine robe putem kataloga od kompanije Nekerman. Odluka da se taj prag spusti dramatično je usporila razvoj e-trgovine, jer zbog visokih carina roba koju naručite na kraju bude i nekoliko puta skuplja od samog proizvoda", kaže Varagić.

"Procenjuje se da u Srbiji trenutno ima preko 1.000 veb-sajtova koji nude nešto vezano za prodaju. Više od 400 sajtova imaju neku prodaju koja ne mora da bude uz pomoć kartice i nisu e-šop. Najčešće se kupuju filmovi, muzika, softver, elektronska oprema razne vrste...", kaže on.

Varagić objašnjava da je "poslednjih godina u svetu, ali i u Srbiji popularna grupna trgovina na sajtovima koji okupljaju veliki broj korisnika pa oni robu dobijaju po nižim cenama i do 70 odsto" i dodaje da se puno kupuje i preko sajtova koji su neka varijanta buvlje pijace.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2009. godinu kažu da čak 87,4 odsto korisnika interneta nikada nije kupovalo ili poručivalo robu ili usluge putem interneta. U poređenju sa drugim državama u tom pogledu smo na niskim pozicijama. To potvrđuje i Slobodan Marković, savetnik u Ministarstvu za telekomunikacije.

On kaže da se procentualno učešće internet trgovine u ukupnom obrtu procenjuje na svega nekoliko procenata.

"Srbija se nalazi u društvu sa zemljama regiona u kojima je učešće internet trgovine u ukupnom obrtu manje od 10 odsto (Bugarska - dva odsto, Rumunija - četiri odsto Hrvatska - devet odsto) dok se evropski prosek kreće oko 15 procenata. U vrhu su Norveška, koja ostvaruje 21 odsto i Irska, koja ima 24 procenta učešće u internet trgovini", kaže Marković.

Kupci nesigurni u bezbednost podataka i novca

Jedan od najvećih problema trgovine preko interneta je što veliki broj korisnika nema poverenja u ovaj način trgovine i plaćanje elektronskim putem. Drugi problem su zastareli zakoni koji su komplikovani i kupcima i trgovcima.

Marković kaže da je "sa kupcima najveći problem generalna neinformisanost o tome kako elektronska trgovina funkcioniše, koliko je bezbedna i da li su potrošačka prava kupaca zaštićena. Što se tiče domaćih internet prodavaca, oni se suočavaju sa problemima koji proizlaze iz slabe informisanosti o internet trgovini, ali i neadekvatnog pravnog okvira".

"Naime, domaći internet trgovci moraju da primenjuju propise koji kada su pravljeni nisu imali u vidu internet trgovinu, što u praksi stvara mnoge probleme i nedoumice. Ovu situaciju je prethodnih godina dodatno otežavao nedostatak bolje koordinacije između većeg broja različitih državnih institucija u čijoj nadležnosti se nalaze ova pitanja", tvrdi on.

Varagić kaže da je najbitnije prilikom kupovine putem interneta da ne dajete svoje podatke i da kupujete na proverenim mestima. On savetuje, pogotovo za kupovinu u inostranstvu, upotrebu posebne internet kartice koju u ponudi ima nekoliko naših banaka.