Srbija uvezla 25.000 tona jabuka

Zemlja koja „pola Evrope može da hrani” u inostranstvu je nabavila i oko 5.000 tona pasulja, kao i više od 600 tona šargarepe, pokazuju podaci granične Fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Uvezli smo nešto manje od 4.800 tona paprike, a na spisku zeleniša koji smo u toku minule godine kupili van granica naše zemlje nalaze se kruške, krastavci, paradajz, beli luk, kupus, čak i šljive. Godišnji izveštaj graničnih inspekcija pokazuje i da voće i povrće najviše uvozimo iz Španije, Češke, Austrije, Bosne i Hercegovine, Egipta, Grčke, Holandije, Italije, ali i Kine i Kirgizije.

Trgovci kažu da domaća proizvodnja često ne zadovoljava potražnju, pa zato prodaju uvozni zeleniš. Struktura ponude uvoznog voća i povrća, kažu, zavisi od godišnjeg doba.

“Voće i povrće iz uvoza nabavlja se u periodu kada te robe nema na domaćem tržištu. Tako da se period uvoza razlikuje od proizvoda do proizvoda. Citrusi i banane iz inostranstva dolaze u toku cele godine pošto na našem podneblju ne uspevaju”, kaže Vesna Žabić, predstavnica za medije Delta maksi grupe.

Stručnjaci kažu da takvi podaci nisu alarmantni i da poljoprivredne proizvode više izvozimo nego što uvozimo.

“Za 11 meseci 2010. godine izvezli smo voća i povrća u vrednosti od 479,3 miliona dolara, a uvezli za 218,5 miliona dolara. U odnosu na isti period lane izvoz smo povećali za oko 60 miliona dolara, ali i uvoz za oko četiri miliona”, objašnjava Milan Prostran, sekretar odbora za agrar Privredne komore Srbije.

Kako dodaje, uvoz voća i povrća posledica je sporazuma o slobodnoj trgovini sa međunarodnim organizacijama, ali i pojedinačnim državama, poput Turske. “Tu su i veliki trgovinski lanci koji sada nude voće za koje ranije nismo ni znali i koji postavljaju stroge uslove za ulazak na svoje rafove. U strukturi uvoza oko 90 odsto je južno voće, tako da desetak procenata otpada na one vrste voća koje i mi proizvodimo”, navodi Prostran. Međutim, drugačija je situacija sa povrćem, naročito sa pasuljem ili lukom. Njihova proizvodnja opada, ali i potrošnja. Nema više velikih potrošača, poput vojske i privrednih sistema koji su spremali obroke za radnike, pa je mnogima jednostavnije i jeftinije da ove vrste povrća uvezu nego da ih uzgajaju, ocenjuje Prostran.

To što nam zeleniš stiže sa svih meridijana, objašnjavaju u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede, ne znači da je sumnjivog kvaliteta.

“Fitosanitarni inspektori pregledaju sve pošiljke voća i povrća prilikom uvoza i tek na osnovu dobijenih rezultata ispitivanja ova hrana može da dospe na tržište, tako da potrošači mogu da budu mirni. Na njihove trpeze stiže samo zdrava i bezbedna hrana iz uvoza”, tvrdi Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata.

On objašnjava i da inspektori svaku pošiljku pregledaju tako što najpre proveravaju međunarodno uverenje o zdravstvenom stanju pošiljke, kao i sertifikat koji izdaje ovlašćena organizacija zemlje izvoznice kojom se garantuju poreklo i kvalitet.

“Zatim se obavi vizuelni pregled pošiljke i uzmu uzorci za ispitivanje. I tek kada se dobije laboratorijski izveštaj, ako roba ispunjava naše uslove, ona odlazi u promet”, istakao je Pajkić.

Ukoliko se utvrdi da u voću ili povrću ima viška štetnih materija od propisanog, zabranjuje se uvoz, dodaje on. Tako je u toku 2010. godine od pregledane 22.823 pošiljke na granicama, zabranjen uvoz 14.

“Reč je o 186 tona voća i povrća. Uvoz nije dozvoljen zbog nepotpune dokumentacije ili zbog toga što su pošiljke mogle da budu štetne po zdravlje potrošača. One su ili vraćene pošiljaocu ili uništene”, rekao je Pajkić.