Izbori zamrzavaju porez na imovinu

Glavni razlog zbog koga će se mnogi odlučiti da građane manje opterete je predizborna godina, kažu u Stalnoj konferenciji gradova i opština.

Republička vlast je odredila da maksimalna stopa poreza za fizička lica na nepokretnosti bude 0,4 odsto i na zemljište 0,3 odsto, a svaka lokalna samouprava ima rok do 1. aprila da odluči da li će biti manje.

Izmenama Zakona o porezu na imovinu od 1. januara, za najveći broj građana s imovinom vrednom do deset miliona dinara poreska topa nije promenjena, ali su smanjene poreske olakšice, pa će ovaj namet biti povećan mnogima. Ipak, država je odlučila da 2011. godine to povećanje ne može da bude veće od 60 odsto u odnosu na prošlu godinu. "Rast može da bude najviše 60 odsto, a u nekim opštinama i to može biti ocenjeno kao veliko povećanje", kaže Aleksandar Bućić, pomoćnik generalnog sekretara za finansije Stalne konferencije gradova i opština (SKGO).

Opštine se zasad ne izjašnjavaju o tome da li će smanjiti maksimalnu poresku stopu, a u Stalnoj konferenciji gradova i opština kažu da one već tri godine imaju ovu mogućnost, ali nijedna se nije odlučivala na smanjenje jer su poreska oslobođenja bila velika.

"Ovaj porez je glavni instrument poreske politike na lokalnom nivou i predstavlja prihod koji opštine same naplaćuju. Izmenama Zakona olakšice su manje, pa će opštine biti na testu. Razmišljaće da li je previše da se građanima poveća porez do 60 odsto, šta će reći potencijalni glasači, ali i kako će popuniti opštinsku kasu", kaže Bućić.

Tek od pre dve godine, prema njegovim rečima, opštine su pokušale da uvedu red i popišu sve nepokretnosti i nateraju vlasnike da plaćaju porez.

"Prošle godine je jedan veliki grad listu obveznika povećao za 40.000, toliko građana ga nije plaćalo. Treba očekivati da se poveća broj obveznika, što bi moglo da utiče na smanjivanje opšte stope za sve", objašnjava Bućić.