Novi porezi sa novim budžetom

Rasprava bi mogla započeti od 21. decembra.

"Sadašnji zakon o porezu na imovinu je nepravedan i regresivan, jer veća poreska oslobađanja imaju vlasnici imovine veće vrednosti", tvrdi ministarka Dragutinović.

Nova formula koju zakon sadrži uneće, prema mišljenju ministarke finansija, bolju progresiju pri utvrđivanju poreza na imovinu, a što će doneti da oni koji poseduju vrednije nepokretnosti plaćaju i veći namet države. Ipak, novo zahvatanje pogodiće i siromašnije slojeve, jer će i oni plaćati znatno više nego do sada.

"Prihod od poreza na imovinu ide u kase lokalnih samouprava tako da one imaju mogućnost da smanjuju poresku stopu koja će biti utvrđena na maksimalno 0,4 odsto vrednosti imovine, ukoliko procene da po toj stopi poreski obveznici neće moći da izmire svoje obaveze", otkrila je ministarka Dragutinović. Ovakvi slučajevi dešavali su se i prethodne dve godine, od kada je, inače, prihod od poreza na imovinu zapravo zarada lokalnih samouprava. Tako se, posebno u južnoj Srbiji, dešavalo da skupštine opština donesu odluku da njihovi građani ne plaćaju porez na imovinu.

Da li će se „neobaveznost“ o kojoj je govorila ministarka Dragutinović pretvoriti u dobar marketinški potez lokalnih samouprava koji će, s jedne strane, svojim građanima velikodušno saopštiti da ne moraju da plaćaju porez, a s druge strane, izvršiti pritisak na republičku vlast da poveća transfere lokalnim organima vlasti?

Porez na imovinu Srbija je uvela 2001. godine i stope su se, do sada, kretale od 0,4 do dva odsto, zavisno od vrednosti nekretnine.

U Italiji su, pak, stope poreza na imovinu od 0,4 do 0,7 odsto, a jedino oslobađanje na koje građani mogu da računaju jeste ono po osnovu stanovanja.

U Sloveniji je prvih 180 kvadrata nekretnine u kojoj se živi oslobođeno plaćanja poreza, a iznad toga stopa nameta je od 0,1 do 1,5 odsto. Život u određenoj nekretnini prosečne vrednosti pretpostavlja olakšicu i u Grčkoj, Portugalu, Irskoj, dok u Litvaniji ovaj namet plaćaju samo pravna lica.