Restitucija će trajati 25 godina?

Ovaj iznos je maksimalni iznos za isplatu naknade svima onima kojima će se, umesto povraćaja nacionalizovane imovine, isplatiti “novčana satisfakcija”.

Uz zakonom utvrđeni stepen zaduženosti Srbije po drugim osnovama, koji iznosi 45 odsto BDP, naša zemlja će narednih godina imati stopu zaduženosti od ukupno 55 odsto.

Ukupno zaduženje Srbije, zaključno s prvim danom novembra ove godine, iznosilo je 11,4 milijardi evra, odnosno 38,1 odsto našeg BDP. Inače, utvrđeni procenat povećanja javnog duga po osnovu isplate “novčane satisfakcije” vlasnicima nacionalizovane imovine značajno je manji od procena koje je prošle godine dao Međunarodni monetarni fond. Tada je, naime, procenjivano da bi se nivo javnog duga Srbije po osnovu obaveza iz restitucije mogao podići i za čitavih 16 odsto.

Priprema zakona kojim bi se, posle deset godina planiranja, konačno započelo rešavanje problema ljudi čiju je imovinu država oduzela posle Drugog svetskog rata, još uvek, bar zvanično, nije počela. Kako kažu u nadležnom Ministarstvu finansija, novi zakon može biti donet tek kada se Ustavni sud izjasni o ustavnosti ranije donetih akata kojima se vrši povraćaj imovine crkvama i verskim zajednicama. Ta odluka očekuje se u narednom mesecu.

"Radna grupa je spremna da u roku od nekoliko nedelja po donošenju odluke Ustavnog suda Vladi i javnosti predstavi koncept denacionalizacije i nacrt zakona o tome. Realno, može se očekivati da zakon bude usvojen od Vlade i da se nađe u Skupštini u prvoj polovini 2011", kaže Slobodan Ilić, državni sekretar i rukovodilac radne grupe.

Pitanje restitucije ponovo se našlo u žiži poslednjih dana, delom zato što su iz Evrope stigle otvorene poruke da će Srbija ovaj problem morati da reši da bi uopšte razmišljala o kandidaturi za članstvo u EU, a delom i zbog izjave ministra ekologije i prostornog planiranja Olivera Dulića.

On je, naime, rekao da naturalna restitucija, kojoj se stari vlasnici nadaju, nije u ovom trenutku moguća, jer bi izazvala stotine hiljada sporova. Zato, prema njegovom mišljenju, država mora da nađe adekvatne modele kompenzacije.

Inače, u Direkciji za imovinu danas se nalazi 140.039 zahteva za povraćaj imovine, po kojima građani traže i do 220 milijardi evra. Većina ih je, kako kažu u ovoj instituciji, nekompletna, pa je formirano svega 30.000 predmeta.

Srbija "najgori slučaj" u Evropi

Milivoje Antić, koordinator Mreže za restituciju, kaže da je Srbija u Briselu ocenjena kao “najgori slučaj u Evropi”, usled odlaganja opšte i opstrukcije tekuće restitucije. "Sa aspekta EU bez sprovođenja restitucije nema ni pravne sigurnosti ni direktnih stranih investicija, ni slobodnog tržišta kapitala, ni ukidanja monopola i protekcionizma pa samim tim ni ekonomskog oporavka", kaže Antić.

U srpskoj Mreži za restituciju nezadovoljni su onim što je dosada učinjeno.

"Pripremljeni smo i svesni da su na vlasti i oni koji su direktno umešani u manipulacije sa državnom imovinom, u proteklih 20 godina i da je jedan od njihovih primarnih motiva da nikako ne bude restitucije u naturi jer bi se videlo šta se sve dešavalo sa državnom imovinom, kako je i ko koristio", objašnjava Antić.