Tadić: Nema bratstva i jedinstva

On je istakao da se otvara novi vid saradnje - političke i ekonomske i da privrede dve države moraju biti otvorene i konkurentne kako bi izdržale utakmicu.

Na otvaranju Biznis foruma u zagrebu, Tadić je rekao da, ukoliko su tačne primedbe srpskih privrednika da nemaju isti tretman u Hrvatskoj kao hrvatska preduzeća u Srbiji, očekuje da se to promeni.

"Takođe je veoma važno da sagledamo zajedničke resurse i iskoristimo šanse koje imamo u metalskoj industriji, kao i velike kapacitete u odbrambenoj proizvodnji", rekao je Tadić, dodajući da je važno istovremeno sagledati tržišta koja su nam prijateljska, a sve u cilju postizanja višeg standarda za građane u obe države. Po Tadićevom mišljenju, ne postoji politika koja je dobra, a da se ne oslanja na privredu i proizvodnju. "Zalažem se za ekonomiju koja je utemeljena na privredi i proizvodnji. Proizvodnja je ono što je suštinsko", kaže on i dodaje da nije lako proizvesti, prodati i izboriti se sa konkurencijom, ali da je to jedna od hroničnih bolesti i Srbije i Hrvatske.

Prema njegovim rečima, u hronične bolesti obe zemlje spadaju i trgovinski deficit, loši pokazatelji uvoza i izvoza, zaduženost, kao u uvreženo shvatanje da je država nepresušan rezervoar novca iz kojeg se mogu podmiriti sve potrebe i rešiti svi problemi.

"Uloga političkih lidera je da takve predrasude razbijaju i otvaraju nove mogucnosti. Kada ja i Ivo Josipović nastupamo u Vukovaru i Paulinom Dvoru, to ima etičku dimenziju, ali doprinosi i opštoj saradnji", rekao je.

Tadić je ukazao i na značaj ulaganja u obrazovanje, jer države koje to ne čine, zaostaju na međunarodnoj sceni, a doprinos tome bi trebalo da daju i privrednici.

Josipović: Bilo diskriminacije srpskih firmi

"Došao sam vam reći dobru vest. Politika više neće blokirati ekonomsku saradnju Hrvatske i Srbije", poručio je privrednicima hrvatski predsednik Ivo Josipović. On je rekao da je u "nekim drugim vremenima postojala politika opstrukcije, predrasuda i strahova od te saradnje, ali da je to vreme sada prošlo".

Josipović je negirao navode medija da ulaganja iz Srbije nisu dobrodošla u Hrvatsku, ali je i potvrdio da je bilo diskriminacije srpskih kompanija u Hrvatskoj. "Takođe sam predsedniku Tadiću dao listu hrvatskih kompanija koje su bile diskriminisane u Srbiji", kazao je Josipović. Predsednik Hrvatske je ukazao i da je neophodno da se slome ostaci politike koja iz svake saradnje pravi afere. Oba predsednika pozvala su na saradnju privreda dve zemlje što je Josipović nazvao savezništvom, dodajući da su i hrvatska i srpska privreda premale da bi bila samostalne.

"Velike privrede imaju imaju jaču infrastrukturu, modernija su i ako hoćete, imaju jaču politiku", izjavio je Josipović ponovivši da će se Hrvatska i Srbija s njima teško boriti bez uske saradnje. On vidi priliku za saradnju u energetici, farmakološkoj industriji, metalnoj industriji i poljoprivredi.

''Srbija je odlična baza za uvoz hrvatskog voća i povrća, a poljoprivreda je područje prirodne saradnje pa su neke hrvatske kompanije već napravile ulaganja u srpsku ekonomiju'', kaže Josipović.

Hrvati i Srbi ekonomski saveznici

Srbija i Hrvatska udružene zajedno mogu postati relevantan činilac na ekonomskoj sceni Evrope, kaže predsednik hrvatske privredne komore Nadan Vidošević. "Sanjam dan kada ćemo biti saveznici na evropskom i svetskom tlu", kazao je Vidošević, na otvaranju Biznis foruma u Zagrebu, na kojem prisustvuje više desetina hrvatskih i sprskih privrednika.

On i predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin ocenili su da obim trgovinske razmene između dve zemlje stalno raste, ali da je vreme za više oblike privredne saradnje i izlazak na treća tržišta. Vidošević je rekao da su Srbija i Hrvatska u dvostranoj robnoj razmeni postigle puno, ističući podatak da su do ove krize 24 puta povećale međusobnu trgovinu i da nijedna evropska zemlja nije napravila takav uspeh. On je takođe ocenio da je na investicionom planu puno napravljeno, ali da kroz više oblike saradnje može da se poveća nastup na trećim tržištima.

Vidošević je podsetio da su hrvatske i srpske firme poslovale na tržištima Rusije, Azije i niza drugih zemalja i da bi trebalo ponovo obnoviti takav vid saradnje.

Predsednik hrvatske komore rekao je da se velike šanse nalaze i u kooperativnim poslovima sa Srbijom, ističući kao jedan od mogućih aranžmana i uključivanje hrvatskih firmi u lance dobavljača za Fijatovu fabriku u Kragujevcu. Srbija, sa druge strane, ima šansu da uzme učešće u poslovima koje imaju brodogradilišta u Hrvatskoj, rekao je Vidošević.

Predsednik PKS Miloš Bugarin je podsetio da o uspešnoj saradnji između dve zemlje govori i podatak da je u 2008. godini krize obim trgovinske razmene iznosio 1,2 milijarde dolara. Bugarin je rekao da je Srbija u toj razmeni beleži deficit koji nije veliki i moguće ga je smanjiti u narednoj godini.

On je kazao da su viši oblici privredne saradnje, kao što su zajednička ulaganja i stvaranje uslova za izlazak na treća tržišta, veoma potrebni kako bi se podigle ekonomije dve zemlje. Bugarin je naveo da to što najviši državni vrh "daje impuls" ovom forumu ukazuje na to da je pružena politička podrška privrednicima.

Čelnik PKS je dodao da u narednom periodu treba raditi na ukidanju carinskih barijera i liberalizaciji u sektoru usluga, precizirajući da se tu pre svega misli na saobraćajne usluge, IT, osiguranje i proces javnih nabavki, što će ojačati privrede dve zemlje.

Vrednost razmene 472 miliona dolara

U ukupno ostvarenoj robnoj razmeni Srbije sa svetom, Hrvatska se nalazi na 10. mestu u 2009. godini, sa ukupnim obimom prometa od 689 miliona dolara, dok je u ukupno ostvarenom izvozu Hrvatska na desetom mestu, a po visini uvoza na 11. mestu.

Vrednost robne razmene Srbije i Hrvatske od januara do septembra 2010. godine iznosila je 472,3 miliona dolara, što je za 3,3 odsto više u odnosu na isti period 2009. godine.

Izvoz u Hrvatsku iznosio je 208,5 miliona dolara i beleži povećanje od 4,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Uvoz iz Hrvatske se povećao za 2,6 odsto u odnosu na isti period 2009. godine i iznosio je 263,8 miliona dolara, što znači da je u tom razdoblju naša zemlja imala deficit od 55,3 miliona dolara.