Tadić: Beku ne treba da me proziva

Predsednik Srbije je rekao da takve izjave ne shvata ne shvata kao "prozivku", ali da za bogataše "ne bi bilo korisno" da ga prozivaju.

"Ne bi bilo dobro da me iko iz kruga bogataša proziva, jer to ne bi bilo korisno za bogate ljude", rekao je predsednik Srbije.

Tadić smatra da najbogatiji ljudi u Srbiji, kojima pripada i Beko, treba da razmisle na koji način treba da državi i građanima daju deo svog bogatstva.

"Ako to važi za SAD i EU, važi i za Srbiju. Gospodo, vi koji ste ovladali velikim kapitalom tokom devedesetih godina, sada bi bilo veoma dobro da sami nešto učinite i pokažete odgovornost kao i bogati ljudi u svetu", kazao je predsednik Srbije.

On je biznismenima "koji su ovladali velikim kapitalom 90-tih godina" poručio da bi bilo veoma dobro da nešto učine kako bi uspostavili dodatni kredibilitet. "Pokažite odgovornost kao i bogati ljudi u svetu, pogotovo u kriznom periodu", rekao je Tadić.

Tadić je rekao da je od Vlade Srbije zatražio da pronađe mogućnosti da kroz zakonska rešenja i poreski sistem, ljudi koji su danas najbogatiji u Srbiji, podnesu teret ekonomske krize i da jedan deo njihovog bogatstva bude uključen u stvaranje novih šansi za građane otvaranjem novih radnih mesta i za školski i zdravstveni sistem.

Beko je juče, gostujući na TV B92, rekao da mu je ideja predsednika Tadića da bi tajkuni trebalo da vrate deo svog bogatstva društvu nedorečena i nejasna. Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać gostujući u Kažiprstu B92 upitala je Tadića "kako je moguće da ga Beko proziva".

"Neko od bogatih ljudi iz Demokratske stranke", smatra Beko, "trebalo je da napravi prvi korak, kako bi imućni poslovni ljudi imali primer na osnovu kojeg bi mogli da utvrde koliko novca treba da daju i kome treba da se obrate".

Stvorili imperije za 15 godina

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin kaže da je on predsednikov poziv bogatim ljudima u Srbiji shvatio pre svega kao deo moralne obaveze koju oni treba da imaju prema društvu. "Oni bi trebalo deo bogatstva u vidu zadužbina da vrate Srbije. Činjenica je da je neprirodno da neko za 10 ili 15 godina napravi ogromne imperije, koje se inače grade pet ili deset generacija", kaže Bugarin. "S druge strane, vrlo je važna mogućnost da se poslovna elita u Srbiji i dalje razvija, jer su velike kompanije nosioci razvoja. Na bazi dobrovoljnosti predsednikova poruka neće naići na neki veliki odziv. Trebalo bi da se utvrde neka pravila koja bi razrešila ovaj problem", kaže Bugarin.

Izvršni direktor kompanije Nektar i član Srpske asocijacije menadžera Bojan Radun kaže da se njegova porodica ne oseća kao tajkunska, pa se samim tim u takvim opaskama i ne prepoznaju.

"Ne mogu da kažem da postoji rat između političara i biznismena, mislim da pre postoji nerazumevanje. Sa različitih strana posmatramo iste probleme. A šta može da se uradi da bi se rešio ovaj problem, pitanje je za milion dolara. Taj koji bude znao koji su to koraci, kako će da se u Srbiji slože oko ključnih stvari političari i biznismeni, taj će zaista mnogo da uradi za ovu zemlju", kaže on.

Radun dodaje da "kompanije koje zapošljavaju veliki broj ljudi su se time dobrim delom odužile društvu. Na neki drugi način treba da se oduže društvu oni koji su došli na ovaj ili onaj način do velikog kapitala, a da pri tom nisu zaposlili veliki broj ljudi".

Predsednik UO Metalca Dragoljub Vukadinović i član kluba Privrednik ocenjuje da su pojedini ministri pokazali određenu nervozu kada im je Tadić poslao poruku.

"Ja je nisam shvatio kao bilo kakvu pretnju, već kao poziv da se ukoliko postoje neke nerazjašnjene stvari, što iz prošlosti što iz sadašnjosti, ako je neko možda i monopolista, da je sada trenutak da se srede stvari i da novac koji imaju upotrebe tako što će uposliti još više ljudi", kaže Vukadinović.