Popović:Kraj balade vlade i tajkuna

Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta, dodaje da je izgleda da za ovakav razvoj događaja dosta možemo da zahvalimo svetskoj ekonomskoj krizi koja je domaće tajkune bacila u velike finansijske nevolje pa im je, očito, ponestalo novca za „podržavanje demokratskih procesa“, kako se lepo izrazio jedan tajkun.

"A kad ne 'podržavaš demokratiju' - može da te zadesi i sudska presuda o zloupotrebi monopolskog položaja", kaže Danica Popović. Ona, ipak, dodaje da je "veoma cinično da ministar Dragin, koji je praktično otac jednog novog monopola u Srbiji - u pitanju su mineralna đubriva, sada narodu poručuje da je država jača od monopolista". "Pa jeste jača, naravno, kad ih je sama i stvorila, kao što je jasno kao dan i to da je s njima mogla da se obračuna u svakom trenutku. Kako? Slobodnim uvozom, na primer, ili ukidanjem propisa koji sputavaju konkurenciju, za šta vladi koja to hoće da uradi nije potrebno više od nedelju dana", kaže Danica Popović.

Kometarišući apel predsednika Tadića bogatim biznismenima da se ugledaju na Bila Gejtsa, ona navodi da je "poziv tajkunima da poklanjaju novac zaista jedan od većih predsednikovih hitaca u prazno".

"Mislim da svaki čovek koji nije pod istragom - kao što ovi ljudi nisu - ima neotuđivo pravo da sa svojim novcem radi ono što misli da je najbolje. Sve drugo je politički pritisak i diktatura svoje vrste i ne znam koje je to demokratsko društvo gde predsednik određuje bilo kome - kako da troši svoje pare", kaže Popović.

Ona, ipak, navodi da "ako je to bila samo politička izjava kojom se htelo reći - našoj ljubavi je kraj, onda je to sjajna vest! Ništa bolje se Srbiji nije bi moglo desiti od raskida veze politike i tajkuna, samo je to moralo da se obznani bez atakovanja na osnovna ljudska (ekonomska) prava".

Kometarišući to da je na predsednikov poziv najkonkretnije reagovao Milan Beko, odrekavši se miliona koji ionako nisu njegovi, kao i to da je država je takav dil oberučke prihvatila, ona kaže da "to jesu njegovi milioni, kako da nisu, ako smo iole pravna država".

Popović kaže i da je "priča o 'pravoj vrednosti akcija', po kojoj je trebalo prodati Luku Beograd, stvarno smešna, a bogami i štetna jer prava vrednost bilo koje akcije može biti samo ona pre nego što se zemljište 'isknjiži' iz poslovnih knjiga preduzeća - a takva praksa je ostala još iz doba dok smo imali društvenu svojinu i dok su te stvari bile potpuno nebitne".

"E sad, pitanje je da li bi iko pristao da kupi Luku (koja nema perspektivu) bez zemljišta (zbog kog je verovatno i kupljena), ali je apsurdno optužiti kupca za nesposobnost prodavca! Sada je donet zakon po kome se to pitanje konačno stavlja na dnevni red i gde se lepo kaže da privatna firma ako želi može da kupi zemljište na kom su locirani njeni pogoni. Samo je problem što je formula za izračunavanje cene tako nebulozna da ni bog ne ume da je sračuna, a dotle ljudima svi poslovi - stoje", navodi ona.

Ona objašnjava da je "Bekova ponuda o podeli zarade sa državom izgleda bila jedini način da mu posao uopšte profunkcioniše. Ako je tako, a izgleda da jeste, onda ove milione koje je ponudio da podeli sa državom možemo smatrati njegovom novom 'podrškom demokratskim procesima' od koje je, kako je sam izjavio u štampi, svojevremeno odustao. Ali, ne ide…".

Danica Popović kaže i da "u Srbiji najveće plate imaju najveći gubitaši. A to je sve posledica toga što ova preduzeća nisu privatizovana jer nema tog privatnog vlasnika koji bi čistačicu toliko plaćao. E sad, iako može da mi bude žao čistačica, ogromna prednost takvog poteza bi bila što bi se smanjili troškovi, a bogami i cena koju svi plaćamo?"

"Dokle god su ove firme u rukama države, usluge će biti loše i skupe, veliki deo para odlaziće na javne nabavke na kojima će pobeđivati partijski favoriti, a direktor će se menjati svaki put kad neko drugi pobedi na izborima. Zašto se narodu sviđa da te firme ostanu državne, nikad mi neće biti jasno", zaključuje ona.