Ilić: Država garantuje štednju

Ona ima cilj da ojača zaštitu bankarskog sistema, što je učinila i Evropska unija nakon ekonomske krize, kaže državni sekretar u ministarstvu finansija Slobodan Ilić.

"Izmene zakona nisu vezane za bilo kakvu konkretnu situaciju, već za stvaranje sistemskog okvira koji je kompatibilan sa svim ovim što se dešava u EU i u svetu", rekao je Ilić.

On je podsetio da, posle ekonomske krize, sve zemlje u svetu rade na jačanju sigurnosti svog finansijskog i bankarskog sistema.

Vlada Srbije predložila je juče izmene i dopune seta zakona iz oblasti finansijskog sirema kojima se predviđa da država obezbeđuje isplatu svih štednih uloga do 50.000 evra u roku od tri dana, bez obzira na to da li je banka iz koje se novac povlači u stečaju ili likvidaciji.

"Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i zemlje BRIK-a nastoje da posle velike ekonomske krize dodju do bolje finansijske regulacije bankarskog tržištu", dodao je Ilić i podsetio da su takve mere neophodne kako bi se predupredilo nastajanje neke druge slične krize.

Prema njegovim rečima, Srbija je samo jedna u nizu zemalja koje te mere primenjuju, naglasivši da ne postoji bojazan da je neka banka u Srbiji u nekom problemu, već se radi samo o obavezi Srbije da unapredi svoj finansijski sitem i prilagodi ga onom što važi u EU.

Vlada je saopštila da se izmenama i dopunama seta zakona iz oblasti finansijskog sirema koje je predložila, obezbeđuje dodatna stabilnost bankarskog sektora i veća zaštita štediša, a država postaje garant svih štednih uloga do 50.000 evra, po svakom deponentu u svakoj banci pojedinačno.

Reč je o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita.

Izmenama seta zakona uvedena je i mogućnost povećane zaštite depozita davanjem "blanketne garancije države", kojom se može privremeno povećavati iznos osiguranih depozitali i/ili uključiti neosigurane kategorije. Prilikom odlučivanja o tome kako će se postupati sa eventualno problematičnim bankama u budućnosti, uveden je princip najmanjeg troška, što znači da će biti primenjeno rešenje koje izaziva najmanji teret poreskim obveznicima.