Mladima džabe sva zvanja bez znanja

Mladi se uglavnom obrazuju za profile iz prošlog veka, dok pojedine nove profesije uopšte ne postoje u jedinstvenoj nomenklaturi zanimanja.

Poslodavci ne priznaju diplome koji stižu iz sektora neformalnog obrazovanja, a s druge strane većina zaposlenih ne želi da se stručno usavršava.

Vidosava Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije, kaže da "put od obrazovanja do zapošljavanja u ovom trenutku predstavlja pravi lavirint i ja kao roditelj imam problem kako da svoju decu usmerim. Zakonski okvir nije definisan, obrazovni profili su iz prošlog veka, reprodukuju se diplome, a ne znanja koja traže poslodavci, obrazovanje se tretira kao trošak, a ne ako investicija…" "Postoji potreba za novim profilima, a pojedinih uopšte nema na tržištu rada. Istraživanja pokazuju da trenutno prosečni zaposleni ima između 40 i 45 godina, nije dodatno obrazovan i nije fleksibilan", dodaje ona.

Suzana Krstić iz Grupe „Hajde da” smatra da nam nije potrebna reforma u obrazovanju, već – revolucija. Ona kaže da mladi mogu da imaju i po 100 sertifikata iz neformalnog obrazovanja, koji im ne znače ništa prilikom konkurisanja za posao, jer nisu prepoznati od poslodavaca.

Jadranka Dimov, ekspert za zapošljavanje i karijerno vođenje podseća da je naša Jedinstvena nomenklatura zanimanja napravljena pre 25 godina i rađena je za privredu i teritoriju države koja ne postoji.

"U međuvremenu su mnoga zanimanja nestala, a pojavila se nova. Na primer – omladinski radnik, trener, edukator, niz menadžerskih i zanimanja u oblasti informatike uopšte ne postoje, imamo 160 katedri u zemlji koje školuju pravnike raznih usmerenja… Poslodavci ne priznaju neformalno obrazovanje niti prepoznaju Bolonju, što pokazuje da svet obrazovanja i svet rada funkcionišu kao dva paralelna sveta", kaže Jadranka Dimov.

Po njenim rečima, u srednjim školama se samo sedam odsto generacije obrazuje u oglednim (novim) profilima, a sve ostalo u starim, „malo našminkanim”.

Mi imamo 17 univerziteta, dodaje, a realno nastavnog kadra samo za pet, što znači da je masovno honorarisanje i dopunski rad, što onda dovoljno govori o kvalitetu.

"Obično kažu da će sve to tržište urediti, a ja se bojim da će neki ljudi biti osuđeni na nezaposlenost ili rad na crno jer će biti neprepoznatljivi posle silnih godina obrazovanja", ističe Jadranka Dimov i dodaje da će do 31. decembra 2012. godine biti klasifikovano (opisano) oko 600 zanimanja, što je malo, jer pojedine zemlje poznaju 1.000, ali i po 4.500 zanimanja.

Saša Radulović, konsultant za investicije i poreski sistem i Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća se slažu da je neophodno ukinuti crno tržište i reformisati poresku politiku, jer nemamo dovoljno poslodavaca, a ono što imamo „ubijamo” poreskim nametima.

Oni dodaju da je najveći problem mladih prilikom zapošljavanja raskorak u onome što znaju i veštinama koje su potrebne.

"Evo, uzeo sam studente sa Akademije primenjenih umetnosti da ih obučim i oni su bili oduševljeni što mogu da upoznaju sve mašine koje koristimo. Ali, posle šest meseci nijedan od njih nije mogao da ostane. Šta mi vredi što crtaju kao Direr, kada ne znaju da kreiraju jednu majicu jer ih, kako kažu, tome nisu učili na fakultetu", kaže Knežević.