Kojim će ekonomskim putem Srbija?

Ekonomski stručnjaci u Srbiji saglasni su s tim da novi model privrednog rasta Srbije mora da bude okrenut izvozu, privlačenju direktnih stranih investicija i smanjenju potrošnje.

Mišljenja o tome kako to postići i koliki je rast realan, ostaju podeljena.

Tim eksperata koji je pripremio strategiju razvoja Srbije do 2020. godine, koju će Vlada preuzeti kao svoju, objaviće rezultate u petak, ali osnovni parametri studije već su poznati.

S druge strane, stručnjaci Centra za novu politiku objavili su svoju analizu budućeg modela razvoja, koja čak i u umereno optimističnom scenariju predviđa konzervativnije brojke od onih koje će usvojiti Vlada.

Prema rečima ekonomiste Gorana Nikolića, jednog od autora studije Centra za novu politiku, ključna stavka za budući razvoj Srbije, od koje zavise praktično sve ostale, jeste privlačenje direktnih stranih investicija u narednih 10 godina.

„Ako u tom delu uspemo da ostvarimo postavljene ciljeve, svi ostali parametri će doći na svoje mesto“, kaže Nikolić. Cilj koji Nikolić smatra mogućim su ulaganja od 2,6 milijardi evra godišnje, odnosno ukupni nivo investicija od 26 milijardi evra u narednoj deceniji. “Sa približavanjem Srbije Evropskoj uniji, nezamislivo je da u našu zemlju ne pristignu investicije”, uveren je Nikolić, koji ističe da je nivo stranih ulaganja jedna od stavki koje su zapravo iste u njegovom modelu rasta i modelu koji će predstaviti Vlada (gde se pominje iznos od 2,3 milijarde evra kao apsolutni minimum potrebnih stranih investicija).

Ali, postoje i razlike. Tako Nikolić predviđa prosečan privredni rast od 5,5 odsto godišnje u narednih 10 godina, a studija Vlade računa sa rastom od šest odsto bruto domaćeg proizvoda.

Centar za novu politiku predviđa rast industrijske proizvodnje od šest odsto, Vlada od sedam procenata. Ako se model CNP-a naziva umereno optimističnim, u tom slučaju bi Vladin plan morao da bude sasvim optimističan, a kada se zna da u Srbiji čak i konzervativni planovi retko završe onako kako je zamišljeno, onda je pitanje koliko su i ove projekcije osnovane.

“Ne mislim da je naš plan nerealan jer smo počeli sa rastom BDP-a od 5,5 odsto, što je normalna stopa rasta, a ni predviđeni nivo investicija nije preterano visok. Rast će u početku biti niži, ali će se kasnije povećavati, a isto važi i za investicije”, insistira Nikolić. Ako se njegove brojke ostvare, Srbija bi 2020. godine imala za 73 odsto veći ukupni BDP nego ove godine i za 87 odsto veću industrijsku proizvodnju.

Računajući sa inflacijom u Evropskoj uniji od dva odsto godišnje, BDP po glavi stanovnika bi na kraju naredne decenije u Srbiji dostigao 8.700 evra, dok Vlada planira nominalni BDP po glavi stanovnika od 8.000 evra. Ipak, Nikolić naglašava da će čak i da se planovi ne ispune u potpunosti, biti dobro ako BDP po glavi stanovnika do 2020. dostigne makar 7.000 evra.

Saradnik biltena Makroekonomske analize i trendovi Stojan Stamenković, jedan od autora „Vladine“ studije, koju je zapravo naručio i finansirao Ju-es ejd, istakao je da uprkos postojanju plana razvoja postoji opasnost od vraćanja na stari model rasta, s obzirom na trend zaduživanja države.

On je podsetio da će država morati da vrati sve kredite koje uzima da bi finansirala budžetski deficit i da će zbog toga izvršiti pritisak na Narodnu banku Srbije da brani vrednost dinara, kako ne bi zabeležila gubitke na kursnim razlikama, pošto su svi krediti koje je uzela indeksirani u evrima. To će stvoriti i pritisak na devizne rezerve, kao i na sam budžet i pitanje je koliko će to dugo moći da traje, tako da postoji opasnost da na kraju država bude primorana na smanjivanje rashoda, odnosno na to da neke korisnike budžeta uskrati za njihova primanja. Takav razvoj događaja bi vrlo lako mogao da poremeti razvojne planove, jer osim ako država ne odluči da smanji plate i penzije, što se pokazuje kao politički veoma teško, jasno je da će prve trpeti kapitalne investicije, što se do sada pokazalo kao pravilo. A kapitalne investicije su jedan od glavnih stubova u projektu privlačenja stranih investicija.

Oba predložena modela rasta Srbije insistiraju na izvozu i olakšavanju privrednog ambijenta za poslovanje preduzeća, ali se razlikuju u detaljima. „Vladin“ model računa sa rasterećenjem izdataka za zarade i povećanjem PDV-a, što je recept koji je osmislila ministarka finansija Diana Dragutinović, dok se u Centru za novu politiku više zalažu za progresivno oporezivanje.

U Vladi žele da vide velike investitore poput Fijata, ali i male ulagače, dok Nikolić preporučuje stimulisanje malih izvozno-orjentisanih preduzeća iz Srbije, pošto je „snaga domaćih kooperanata najbolja preporuka za velike strane investitore“.

U Centru za novu politiku smatraju i da bi trebalo osnovati Razvojnu banku koju bi kontrolisala Državna revizorska institucija , zatim liberalizovati tržište nafte i naftnih derivata i ulagati u skladišta gasa i nove rafinerije. Takođe bi trebalo maksimizovati naplatu poreza i striktno primenjivati odredbe zakona o stvarnim sedištima kompanija, kako bi se firme koje posluju u Srbiji, a zvanično su registrovane u poreskim rajevima, naterale da poreze plaćaju u ovoj zemlji.