Za ar na Koridoru traže i 4.000 EUR

Tako, 120 vlasnika zemljišta u kragujevačkom Korman Polju, gde je predviđena gradnja fabrika Fijatovih kooperanata traže 4.000 evra za svaki ar.

Iako je Poreska uprava za to zemljište razrezala naknadu od 350 evra po aru, oni smatraju da vredi mnogo više.

Bune se i seljaci u Crvenoj Reci, Glogovcu, Tamjanici, Crvenom bregu... Za njihove parcele duž trase Koridora 10 država nudi od 280 do 510 dinara po kvadratu, a oni bi više, bar kao u Nišu, sa kojim se graniče - 800 dinara za kvadrat.

Međutim, ako su rešenja o eksproprijaciji i procene vrednosti urađeni po zakonu, ovim vlasnicima sud neće pomoći. Pravo svojine je neprikosnoveno osim u slučaju eksproprijacije, koju država sprovodi na osnovu utvrđenog javnog interesa. Zacrtanu trasu autoputa ili nekog drugog infrastrukturnog koridora vlasnik parcele ne može da pomeri. Koliko će novca primiti kao nadoknadu za “oduzeto” zemljište zavisi isključivo od procene Poreske uprave, koja iznos utvrđuje na osnovu tržišne vrednosti. Tačno se zna koliko košta kvadrat njive prve, druge, pete klase...

Ta cena je jedinstvena na teritoriji jedne opštine. A, cenkanja sa državom nema. U slučaju da je za vlasnika predložena naknada neprihvatljiva, država ne mora da čeka da se sudski postupak okonča. Ministarstvo finansija zbog hitnosti radova može da izda rešenje o stupanju u posed pre pravosnažnosti rešenja o naknadi, ali samo ako korisnik eksproprijacije ispuni rigorozne zakonske uslove.

“Subotica je jedini primer gde je znatan broj vlasnika parcela, kroz koje prolazi koridor, iskoristio mogućnost zamene zemljišta, a u svim drugim delovima Srbije uglavnom traže novac”, kaže Goran Tomić, direktor sektora za pravne poslove u “Putevima Srbije”.