Ni metro ne rešava beogradske gužve

"Da li će novi metro smanjiti gužvu na ulicama zavisi od toga odakle su njegovi putnici došli. Najbolje bi bilo kad bi svi oni predhodno bili svakodnevni vozači, ali to se nikada neće desiti", kaže Mitrić, konsultant Svetske banke za saobraćajne projekte koji živi i radi u Sjedinjenim Američkim Državama.

On navodi da je "stepen motorizacije u Beogradu, a tu podrazumevam i broj i upotrebu motornih vozila, dostigao nivo koji sadašnja ulična infrastruktura jedva podnosi". Objašnjavajući razloge ze saobraćajni haos, Mitrić kaže da "prvo, razvoj infrastrukture i razvoj prevoza nisu pratili ni motorizaciju ni gradski razvoj. Drugo, gradski razvoj (u smislu lociranja stanbenih i drugih objekata) dešava se bez uske veze sa mogućnostima saobraćajnog sistema. Treće, politika upravljanja uličnom infrastrukturom, takvom kakva je, daleko je od poželjne".

Govoreći o ulozi metroa, on dodaje da odgovor na pitanje "da li će novi metro smanjiti gužvu na ulicama zavisi od toga odakle su njegovi putnici došli. Najbolje bi bilo kad bi svi oni predhodno bili svakodnevni vozači, ali to se nikada neće desiti . Najviše ih jednostavno pređe iz sredstava uličnog prevoza. Stvarno, metro ne rešava problem gužvi".

"Funkcija metroa je da sa uličnog sistema 'skloni' izvestan broj putnika i da im omogući brz i udoban prevoz. Zbog ogromnih investicionih i režijskih troškova, taj broj putnika mora da bude veliki i cena prevoza mora da bude racionalna da bi se to isplatilo", navodi Slobodan Mitrić.

On dodaje i da je "cela debata oko javne dileme metro-ili-laki-metro toliko politizovana i ostrašćena, da u njoj uglavnom nema pomena normalnih tehno-ekonomskih parametara. Stručno javno mnenje kao da ne postoji, a stručnih časopisa, gde bi debata takođe mogla da se vodi, jednostavno više nema".

Mitrić kaže i da "gradovi širom sveta ulažu u prevozne tehnologije koje imaju mnoga svojstva metroa, a koštaju daleko manje i brže se prave. To pre svega znači da im je trasa 'rezervisana' i da imaju prvenstvo prolaza, da je prodaja karata van vozila, i da su im vozila velikog kapaciteta, sa efikasnim i 'zelenim' motorima. Jedni koriste šinsku tehnologiju i elektičnu vuču (light-rail), a drugi autobuse ('bus rapid transit' ili kratko BRT)".

"Zaista treba videti nove BRT linije u Bogoti ili Limi da bi se shvatio viski nivo njihove usluge, i malo kostanje. Na žalost, Beograd nema uličnu infrastrukturu povoljnu za BRT, pa zato grad naginje prema šinskim opcijama", zaključuje on.