Milijarde podeljene bez kontrole

Naime, ovaj novac je dat kroz ukupno 82 kredita za trajna obrtna sredstva, a za takve kredite nije predviđena namenska kontrola?!

Osim što Fond time omogućava primaocima da zloupotrebe novac poreskih obveznika, nije jasno ni kako će Fond raskinuti ugovor s onima koji ga se ne pridržavaju ako nikakve kontrole nema.

Na kredite za trajna i obrtna sredstva odlazi najviše novca kojim Fond za razvoj raspolaže. Tako je ove godine na razne kredite Fonda dato 12,2 milijarde dinara, a samo na trajna obrtna sredstva je otišlo čak 3,2 milijarde. Na čelu Upravnog odbora Fonda za razvoj nalazi se Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Ostali članovi su Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga, Diana Dragutinović, ministarka finansija, Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja, Milutin Mrkonjić, ministar infrastrukture, i Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike.

Međutim, Fond za razvoj kao ni ministre koji sede u Upravnom odboru očigledno uopšte ne zanima kako se taj novac troši.

Ili ih ne zanima ili im mahinacije, zloupotrebe i korupcija, kojima su vrata Fonda širom otvorena zahvaljujući nepostojanju bilo kakve kontrole – ne smetaju. Kako drugačije objasniti činjenicu da namenska kontrola kredita datih za „trajna obrtna sredstva“ uopšte nije predviđena.

Da kontrole nema priznali su i u Fondu, i to u slučaju vrlo konkretne zloupotrebe kojom se bavio Savet za borbu protiv korupcije.

Fond za razvoj je preduzeću „Media II“ koje je kupilo izdavačko preduzeće „Prosvetu“, odobrilo čak tri kredita ukupne vrednosti 167 miliona dinara, ali kontrola tih sredstava je izostala, pa samim tim nije ni jasno na šta je novac potrošen. "U dopisu koji smo dobili od Fonda objašnjava se da za ovu vrstu kredita nije predviđena namenska kontrola, jer Fond te kredite odobrava u cilju povećanja obima neophodnih obrtnih sredstava za tekuće poslovanje i likvidnost. U jednom drugom dopisu koji je Fond uputio 10. avgusta, piše da Fond „namensku kontrolu privrednih društava vrši prilikom puštanja sredstava“ i to na osnovu „dokumentacije koju privredno društvo prilaže prilikom podnošenja zahteva za puštanje sredstava“. Tako će za poreske obveznike ostati tajna da li se sredstva od tih kredita, koja se najvećim delom obezbeđuju iz Budžeta, ulažu u proizvodnju, trajna obrtna sredstva, ili njihovi korisnici od tog novca kupuju jahte, kuće ili otplaćuju privatne dugove", kaže Danilo Šuković iz Saveta za borbu protiv korupcije.

Sve to čudi i jer ugovori kojima se odobravaju krediti Fonda, predviđaju i mogućnost njihovog raskidanja, ukoliko korisnik ne ispunjava ugovorne obaveze.

Tako na primer, u Ugovoru o dugoročnom kreditu od 37 miliona dinara koji je Fond 27. novembra 2009. odobrio kupcu „Prosvete“, preduzeću „Media II“ piše, između ostalog, da Fond ima pravo da otkaže kredit u slučaju da se sredstva ne koriste u svrhe predviđene konkretnim Ugovorom.

Međutim, postavlja se pitanje kako će Fond za razvoj da utvrdi da li korisnik u konkretnom slučaju ispunjava ugovorne obaveze kada, kako sami kažu, za ovu vrstu kredita nije predviđena kontrola namenskog trošenja sredstava.

Nije, međutim, problem samo „Media II“. Fond je samo ove godine podelio 82 ovakva kredita. Najmanji je iznosio svega osam miliona, a najveći čak 350 miliona dinara. Samim tim, postavlja se i pitanje ko treba da kontroliše kako se ovaj novac troši, ako to već ne rade službe Fonda i ministri koji ga vode.

"Nelogično je da se sredstva izdvajaju za određenu namenu, a da se ne proverava da li se za tu namenu i troše. Čak i da se ne proveravaju sva preduzeća koja su dobila kredit, valjalo bi provere vršiti bar na slučajnim uzorcima. U suprotnom, ako se kredit može trošiti na bilo šta, onda on nije namenski i obesmišljava se", kaže Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija“.