Srbija lobira, Gasprom odlučuje

On je precizirao da je za njega lično bolje mesto za ulazak gasovoda u Srbiju Dimitrovgrad i dodao da će se naša zemlja zalagati za to.

Predsednik Srbije ipak je dodao da bi bilo korisno da gasovod uđe u Srbiju kod Dimitrovgrada, jer bi tako, kako je kazao, "o jednom trošku lakše mogla da se izvrši gasifikacija veće teritorije Srbije".

Tadić, ipak, naglašava da će konačna odluka biti doneta u konsultacijama sa bugarskim i ruskim partnerima."Bugarski i ruski partneri i Srbija obaviće konsultacije o tome i videti gde je najracionalnije da gasovod uđe u Srbiju", rekao je Tadić.

Istovremeno, on je dodao da su još uvek u igri i Dimitrovgrad i Zaječar kao mesta ulaska gasovoda. Tadić je ocenio da dobrih strana ima i ako gasovod uđe kod Zaječara, jer će istočna Srbija, Negotin i Negotinska krajina dobiti važnu infrastrukturu.

Predsednik Srbije je precizirao i da, ako bude odlučeno da gasovod uđe u Zaječaru, neće biti zapostavljena južna Srbija jer se njena gasifikacija nastavlja.

Istovremeno, kako piše moskovski Komersant, Srbija se dogovorila sa Bugarskom o ulasku gasovoda Južni tok u Srbiju kod Dimitrovgrada i tu ideju hoće da progura uz pomoć Bugarske.

Taj list, u članku pod nazivom "Južni tok, zaobilazeći Gasprom " piše da su se uprkos protivljenju Gasporma, prošlog vikenda predsedsednik Srbije Boris Tadić i premijer Bugarske Bojko Borisov dogovorili da Južni tok iz Bugarske uđe u Srbiju oko Dimitrovgrada.

Dnevnik navodi da je Beograd od samog početka bio zainteresovan za takvu trasu, ali da nije mogao da ubedi Gasprom, te da je pokušao da izdejstvuje svoje preko Sofije, koja je donedavno ucenjivala Moskvu neulaskom u Južni tok.

Srpsko-bugarski dogovor oko Južnog toka se samo na prvi pogled tiče samo te dve zemlje. U suštini, on se tiče interesa svih ključnih učesnika projekta, i pre svega Gasproma, ukazuje list.

Dnevnik dodaje, pozivajući se na srpske izvore da iako trasa gasovoda kroz Srbiju nije konačno utvrđena, između Moskve i Beograda postoji preliminarni dogovor da gasovod uđe u Srbiju oko Zaječara. Na tome je, kako navodi Komersant, insistirao upravo Gasprom, smatrajući da je to jeftinija varijanta.

Beograd je bio zainteresovan za ulazak oko Dimitrovgrada, jer bi tada gasovod prolazio kroz celu teritoriju Srbije, dok bi "zaječarskom varijantom" bio "odsečen" ceo jug Srbije, zajedno sa Nišom.

Komersant piše da je Rusija jedva ubedila Bugarsku da učestvuje u Južnom toku i da je Moskva morala da pođe na značajne ustupke, a šef Gasne asocijacije Srbije Vojislav Vuletić kaže da "Bugarska ima adute koje Srbija nema".

Urednik Komersanta Genadij Sisojev kaže za B92 da su u Gaspromu čuli za taj dogovor, ali dodaje da se ne uzbuđuju puno. On kaže da u toj kompaniji naglašavaju da će konačna trasa gasovoda Južni tok biti određena verovatno do kraja godine, kao i da će upravo Gasprom biti taj koji će trasirati gasovod.

Ipak, Sisojev kaže da će „dogovor Srbije i Bugarske imati uticaj na konačan status tih pregovora, jer to je u krajnjoj liniji usaglašen stav dveju država i normalno je da će Gasprom morati da ga ima u vidu. Da li će ga uvažiti to je drugo pitanje“.

„Srbija očigledno nije uspela da u prethodnim pregovorima sa ruskom stranom obezbedi sebi povoljniju trasu gasovoda, jer je Gasprom sa svoje strane čvrsto insistirao na trasi preko Zaječara koja je kraća i jeftinija i on računa da će to u krajnjoj liniji uticati i na jeftiniju cenu gasa“, kaže on.

Sisojev navodi da je „normalno da to postavlja pitanje o odnosima u budućim pregovorima Beograda i Moskve. Verujem da će se u tim pregovorima Beograd pozivati i na ovaj dogovor sa Bugarskom. Srbija pokušava da od Bugarske napravi ’štit’ ili posrednika u svojim pregovorima sa Moskvom kako bi došla do povoljnije trase gasovoda Južni tok“.

Međunarodni, regionalni, gasovod Južni tok, sa trasom po dnu Crnog mora - od ruskog do bugarskog dela obale, a potom u dva kraka prema Grčkoj i Italiji, odnosno Srbiji i drugim državama centralne Evrope, na teritoriji naše zemlje biće dugačak oko 450 kilometara, s kapacitetom većim od 36 do 41 milijarde kubnih metara gasa godišnje.

Samo u izgradnju infrastrukture za deo Južnog toka u našoj zemlji uložiće se, prema procenama stručnjaka, oko 700 miliona evra, dok će gradnja celog gasovoda koštati više od osam milijardi evra.

Realizacijom ovoga projekta Srbija će, kako je izjavio generalni direktor kompanije Srbijagas Dušan Bajatović, postati regionalno energetsko čvorište, a pozicija naše zemlje u geopolitičkom smislu biće, po mišljenju stručnjaka, znatno povoljnija nego sada.

Kompletni radovi na izgradnji prve i druge faze Južnog toka trebalo bi, prema predviđanju ruskih stručnjaka, da budu završeni do kraja 2017. godine.

Računa se da će propusna moć Južnog toka nakon završetka svih radova biti na nivou oko 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje, što je približno jednako polovini sadašnjih propusnih kapaciteta međunarodnog gasovoda kojim Rusija kroz teritoriju Ukrajine doprema taj energenet do evropskih kupaca.