Vlada za gradnju nuklearke Belene?

Taj izvor navodi da je za sada u Vladi Srbije više glasova za učešće u projektu Belene nego protiv, ali da treba sačekati i zvaničan predlog Bugara o procentu učešća i kalkulaciju vrednosti ulaganja Srbije.

Posle prošlonedeljnog razgovora predsednika Srbije Borisa Tadića sa premijerom Bugarske, Bojko Borisov je najavio da je sa Srbijom dogovoreno učešće u gradnji Belene. Bugarski premijer je rekao i da prvo treba naći evropskog strateškog partnera i potom će Srbija uzeti značajnije učešće. I Petar Škundrić, ministar energetike, zalaže se za učestvovanje Srbije u gradnji bugarske nuklearke i dodaje da bi Srbija tako odškolovala grupu stručnjaka koja bi i u budućnosti mogla da realizuje slične projekte.

"Struja dobijena iz nuklearki je najčistija i najjeftinija i time bismo značajno uvećali naš energetski bilans", kaže Škundrić i dodaje da bi "sa dodatnim količinama električne energije iz nuklearke Belene i gradnjom nekoliko termoenergetskih objekata, Srbija bila nesumnjivo jedna od vodećih zemalja po proizvodnji i plasmanu struje u jugoistočnoj Evropi".

Proletos, tokom posete Kini, ministar enregetike ponudio je Kinezima partnerstvo sa Srbijom u gradnji Belene. Zvaničnog odgovora Kineza još nema, a u Ministarsttvu energetike kažu da je bilo načelnih konsultacija sa kineskim kompanijama, ali da pre početka pregovora sa Kinezima mora da postoji odluka Vlade Srbije.

Nuklearka Belene i nema baš najsrećniju istoriju, jer se projekt “krčka” više od dve decenije. Planirano je da ima kapacitet 2.000 megavata, a vrednost investicije je rasla sa četiri na sada procenjenih šest do sedam milijardi evra.

Gradnja je 2006. godine bila poverena ruskom Avtomestrojeksportu. U jednom trenutku investitor je bio i nemački RWE, koji se kasnije pouvkao iz posla. Iako su Rusi bili voljni da uđu u projekt umesto Nemaca, bugarske vlasti nisu pristale na strateško partnerstvo sa Moskvom, već samo na izbor ruske firme kao izvođača.