Besplatne akcije odoše na Kipar

Koristeći bezizlaznu situaciju ljudi iz Žagubice, Knjaževca, Leskovca, Blaca, spretni biznismeni došli su do deonica koje će im, izvesno, posle nekog vremena doneti dobru zaradu.

Poslovanje preko egzotičnih ostrvskih of-šor zona je slaba tačka domaćih biznismena. Mnogima od njih sva imovina u Srbiji vodi se na firme sa Kipra, Britanskih Devičanskih ostrva...

Iako je ovaj vid poslovanja legalan i koriste ga mnogi bogataši širom sveta, u slučaju otkupa besplatnih akcija verovatno je iskorišćen da se ne bi saznalo ko preprodaje ove vrednosne papire. A priča o trgovini besplatnim akcijama najvećih javnih preduzeća počela je kada se saznalo da će 4,8 miliona građana dobiti po pet deonica NIS-a. Bilo je dosta dezinformacija o trgovini, ali stvari su postale konkretnije kada je počela podela u januaru jer je tada legalno moglo da se trguje.

Tako je brokerska agencija Euro Fineks broker iz Beograda otkupila oko 5.000 akcija od građana. Uzaludni su bili apeli države i većine brokera da se ne prodaju deonice jer je za to Beogradska berza najbolje mesto, a zbog toga što će vrednost sa 500 dinara po akciji sa protekom vremena biti veća.

Očajni građani Žagubice, Leskovca, Knjaževca, Blaca, Požarevca, Smedereva nisu mogli da čekaju. Nije im zameriti jer je u tim sredinama svaka hiljadarka velika kao kuća.

"Ako je u Leskovcu prosečna plata, ne računajući javni sektor, 10.000 dinara, šta nekome znači 2.500 dinara za pet akcija NIS-a. Meni se čini ništa. Pričam stalno ljudima da to ne rade, ali džaba. Kažu, sve je legalno. Jeste. Oni kupuju po zakonu, ovi prodaju. To je realnost Srbije. Kad nekome dve, tri hiljade dinara znače toliko mnogo", kaže Svetomir Jovanović, novinar iz Leskovca.

Nominalna vrednost deonica NIS-a je pet evra i to su Rusi obavezni da ponude svima. Uprkos zaostalim dugovanjima NIS će, skoro je sigurno, izaći na zelenu granu jer su retke kompanije u svetu koje su gubitaši a rade s naftom i gasom. Obično imaju profite koji se broje u milijardama, dolara ili evra. To će se kad-tad desiti i sa NIS-om, što znaju vlasnici firmi sa egzotičnih ostrva. Da ne bude zabune, sve agencije koje su kupovale deonice radile su to po zakonu jer nijedan propis ne može da zabrani da neko proda ono što ima.

Dok smo čekali da se javi direktor brokerske kuće Euro Fineks broker Borislav Knežević, zabavljala nas je čuvena muzika iz filma „Kum“.

"Oni za koje smo kupovali akcije, koliko znam, hteli su da deo odmah preprodaju, a nešto da zadrže. Krajni klijenti čekaju izlazak na Berzu, koliko je meni poznato, tamo će da trguju", kaže Knežević, i dodaje da su išli u najsiromašnije krajeve jer je tamo ponuda bila najveća.

Na pitanje ko su vlasnici firmi za koje su radili, on kaže da misli "da su Slovenci ili neki naši. Uglavnom su firme sa nekih egzotičnih ostrva".

"Nama to nije bitno. Mi smo bili posrednici, zaradili smo na proviziji. Sve je po zakonu. Hteli smo kratkoročnu zaradu. Koliko sam čuo, partneri očekuju da cena na Beogradskoj berzi bude oko 800 dinara", kaže Knežević.

Elem, svi koji su prodali pet akcija izgubili su 1.500 dinara. Za početak. U računici bi moglo da im „pomogne“ i nedavno osnovano Udruženje građana Akcionar. Edukacija je jedini lek protiv pljačkanja sirotinje u ovom slučaju i to hoće ovo udruženje i da uradi. "Mi smo se i organizovali da bismo sprečili da najsiromašniji građani prodaju akcije za bagatelu. Zaista ne mislim da građani Srbije treba da poklone 20 odsto akcija NIS-a nekome. Želimo da probudimo svest da su i akcije imovina, kao auto ili stan", kaže Aleksandar Stanimirović, zastupnik Akcionara.

Ali usluge Udruženja nisu besplatne jer je godišnja članarina 90 dinara. Reklo bi se sitnica, ali ako 50.000 akcionara, jedan odsto od ukupno mogućih, pomnožimo sa 90 dinara, dođemo do 4,5 miliona. Ovaj novac je dovoljan da desetak ljudi prima godinu dana prosečnu platu od 34.000 dinara, republički prosek u junu.

"Planiramo da obiđemo celu Srbiju. Možete da zamislite koliki su troškovi takve kampanje. Sva sredstva koja prikupimo po zakonu mogu da se troše samo za ostvarivanje programskih ciljeva Udruženja. Sada niko nije zaposlen, niko ne prima platu. Verovatno će neko morati da bude zaposlen, ali zarade će biti minimalne", odgovara Stanimirović, i dodaje da je interesovanje veliko i već imaju par stotina članova.

„Mi nismo agencija, mi smo udruženje. Niko ne stoji iza nas“, kaže on na pitanje hoće li im građani posle svih prevara poverovati.

Dušan Belanović iz Agencije za privatizaciju kaže da su predstavnici države uvek govorili da je bolje sačekati. Proces trgovanja na Berzi je jednostavan, kaže on, građanima ne treba neko da ih savetuje sa strane da postaju članovi nekog udruženja. Na šalteru pošta dobiće, kaže Belanović, sve informacije i savet koji bi dobili i od brokera. I za prvu trgovinu neće plaćati proviziju.

On ističe da akcijama nije moglo da se trguje dok su bile u formi prava, ali kada su podeljene to se promenilo. "Ne možemo da zabranimo nekome da proda akcije, to bi bilo ograničavanje njihovih prava. Govorimo stalno da se građani raspitaju i da ne trguju pre pojavljivanja deonica na Beogradskoj berzi", objašnjava Belanović.