Dug države građevinarima mlrd. evra

Sindikat radnika građevinarstva odlučio je da 8. septembra stupi u generalni štrajk i obustavi radove na jedan sata. To znači, da će stati veći projekti u zemlji.

Ukoliko se stanje ni posle probnog štrajka ne popravi građevinci najavljuju da će mehanizacijom blokirati sve gradove u Srbiji.

Ovaj štrajk najvećeg sindikata radnika građevinarstva i proizvodnje materijala, upućen je protiv države. Država kao najveći investitor u Srbiji najviše duguje preduzećima, poput "Energoprojekta", "Ratka Mitrovića", "Planuma", "Puteva Užice", "Mostogradnje", koje potražuju oko 100 miliona evra, dok ukupan dug države prema građevinskim preduzećima iznosi 300 miliona evra. Tome treba dodati i dugovanja lokalnih samouprava, čiji je tačan iznos teško utvrditi, ali se procenjuje da zajedno sa prethodnim dugovima ukupan dug dostiže milijardu evra! Teško stanje se odražava na kompletnu građevinsku industriju koja zapošljava više od 127.000 radnika.

"Građevinski radnici dovedeni su do ruba provalije. Ne znaju kolika im je nadnica, ali osećaju napor redovnog i prekovremenog rada koji im se najčešće ne plaća. Nekada ponos naše privrede i brend širom sveta, domaća građevinska industrija pala je na najniže grane, a građevinski radnici ostaju bez posla, bez uplaćenih doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje. Zato Dan građevinara sutra nećemo proslavljati već ćemo ga dočekati radno na ono malo radnih mesta koje smo uspeli da sačuvamo", ističe Duško Vuković, predsednik Sindikata.

Građevinarstvo je u najtežem položaju u privredi Srbije. Prosečna zarada zaposlenih u ovoj privrednoj grani u junu iznosila je 28.500 dinara, dok je prosek privrede 32.500 dinara. "Most na Adi su projektovali Slovenci, a radove izvode Austrijanci, fabriku vode u Makišu grade Slovenci. Kao da Srbija nema građevinskih preduzeća koja bi to mogla da rade. Naša operativa služi samo za kooperantske radove, a ne za izvođačke. To što su mnoge domaće firme nelikvidne, pa ne mogu da se nadmeću na tenderima, često je posledica toga što država nije platila firmama za obavljene poslove", objašnjava direktor Sindikata.

On dodaje da u državi kažu da "strane firme dobijaju najveće poslove zato što su uslov bile reference o velikim radovima kakve domaći građevinci nisu mogli imati. Međutim, domaće firme su ostale bez posla jer su državni organi baš na ovaj način formulisali uslove tendera".

Najvažniji zahtev koji Sindikat od države traži da ispuni osim vraćanja dugova jeste da se zaključi granski kolektivni ugovor. On bi im garantovao minimalnu cenu radne snage, visinu regresa, visinu toplog obroka i terenskog dodatka, na koji način će i poslodavci biti dovedeni u približno iste uslove privređivanja.

Naime, svrha granskog kolektivnog ugovora trebalo bi da bude pružanje stabilnog okvira za obezbeđivanje rasta građevinske proizvodnje, povećanja zaposlenosti, suzbijanje nelojalne konkurencije, kao i smanjenja socijalnog dampinga. "Turska nas je zamenila na ruskom tržištu. Drugi problem je starosna i kvalifikaciona struktura radne snage. Nismo zainteresovali mlade da se već kroz srednje obrazovanje spremaju za građevinarstvo. Nikada nije bilo gore. Za godinu dana proizvodnja je pala i do 50 odsto, zalihe građevinskog materijala su na nivou petomesečne proizvodnje, ugašeno je više od 500 preduzeća", ističe poražavajuće podatke Vuković.

Zalihe građevinskog materijala premašuju petomesečnu proizvodnju, a ako se budu gomilale dosadašnjim tempom, iduće godine u stečaj bi mogla da ode trećina sadašnjeg potencijala. Najveću štetu pretrpeće visokogradnja, prvenstveno izgradnja stambenog i poslovnog prostora.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u ciglarskoj industriji proizvodnja je pala čak 70 odsto. Proizvodnja građevinske stolarije i podova pala je oko 40 odsto, proizvodnja cementa 20, a proizvodnja proizvoda od betona 10,5 odsto.