Referentna kamatna stopa 8,5 odsto

Izvršni odbor NBS je procenio da je povećanje referentne stope potrebno kako bi se ostvarili srednjoročni ciljevi u pogledu inflacije, od 4,5 odsto plus minus 1,5 odsto za kraj 2011. i četiri odsto plus minus 1,5 procenat za kraj 2012. godine.

Povećavajući stepen restriktivnosti monetarne politike, Izvršni odbor je imao u vidu da su neki od rizika vezanih za uticaj lošije poljoprivredne sezone na rast cena hrane na domaćem i međunarodnom tržištu, kao i rast premije rizika na uvozne cene, u međuvremenu realizovani.

Ocena je da će međugodišnja inflacija u julu biti oko pet odsto, što je iznad očekivanja iz majskog Izveštaja o inflaciji, saopštila je centralna banka.

Pad cena poljoprivrednih proizvoda u junu i julu bio je znatno manji nego što je sezonski uobičajeno. Pored toga, može se očekivati da rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, pre svega pšenice i kukuruza, vrši pritisak na brojne industrijske prehrambene proizvode.

Rast premije rizika izazvan krizom javnog duga u nekim članicama evrozone, doveo je do daljeg slabljenja dinara i pored povoljnih makroekonomskih pokazatelja o ostvarenom i očekivanom rastu i platnobilansnom deficitu.

Slabljenje dinara za posledicu ima rast uvoznih cena, koji je do sada imao skroman uticaj na inflaciju zbog niske agregatne tražnje, navedeno je u saopštenju.

Agregatna tražnja i dalje deluje dezinflatorno, međutim, dinamika ekonomskog oporavka ukazuje da će ovaj dezinflatorni uticaj verovatno da slabi, posebno imajući u vidu, za april naredne godine najavljeno odmrzavanje zarada u javnom sektoru i penzija.

Prethodno je centralna banka 11. maja snizila referentnu kamatnu stopu sa 8,5 na osam odsto, a od početka 2010. referentna kamata je smanjena za ukupno 1,5 procenata.

Referentna kamatna stopa ima ulogu signalizirajuće kamatne stope, kao i ulogu polazne kamatne stope, pošto se visina osnovnih kamatnih stopa na novčanom tržištu utvrđuje prema visini te kamatne stope.

To je stopa po kojoj NBS prodaje blagajničke zapise poslovnim bankama, uz obavezu da će ih otkupiti za 14 dana.

Ekonomisti: Veća referentna kamatna stopa stabilizuje dinar

Bilo je očekivano da će Narodna banka Srbije povećati referentnu kamatnu stopu i ta mera bi u narednom periodu trebalo da stabilizuje kurs dinara prema evru i smanji pritisak na inflaciju, ocenili su ekonomski stručnjaci.

Ekonomista Goran Nikolić ocenio je da je povećanje referentne kamatne stope za samo 0,5 procentnih poena signal poslovnim bankama da je NBS spremna da značajno pooštri monetarnu politiku i da intenzivnije brani kurs.

Nikolić je istakao da je bitno da se kod poslovnih banaka stvori anticipacija da će NBS braniti kurs i da ne očekuju dalje slabljenje domaće valute da bi povećale svoju izloženost u dinarima.

On je ukazao da bi to trebalo da bude podsticaj bankama da što više ulažu u trezorske i blagajničke zapise, iako bi, prema njegovim rečima, referentna kamatna stopa trebalo još da poraste da bi blagajnički zapisi bili atraktivniji.

"Sada možemo da očekujemo usporavanje pada dinara. Ako finansijski sektor anticipira da će kurs da pada, onda izbegava poziciju u dinarima da ne bi pravio gubitke. Nije više realno očekivati neki značajniji pad dinara. Inflacija je ugrožena i NBS će sada intervenisati", ocenio je Nikolić.

On je podsetio da je glavni cilj NBS da održi cenovnu stabilnost, koja je trenutno pod udarom rasta cena sirovina i, pre svega, rasta cena hrane na globalnom nivou, što uzrokuje i rast cena u zemlji.