Kurs i rast cena pale alarme u NBS

Sa izjavom viceguvernera Bojana Markovića da je vrednost dinara blago potcenjena složiće se većina privrednika i građana.

Stručnjaci za monetarnu politiku, s druge strane, ne misle tako. Najveći izazov za novog guvernera, prema mišljenju većine stručnjaka, biće da ne dozvoli da dinar ojača.

Monetaristi tvrde da je za građane (kojima se diže kosa na glavi kad to čuju) jačanje evra dobro jer se time stimuliše izvoz i znači raskid sa starom praksom po kojoj se sve više uvozilo i više se zaduživalo, jer postajemo sve veći dužnici što bi državu odvelo u bankrot.

Ako su iz centralne banke dosad uglavnom stizala uveravanja kako je kurs pitanje tržišta, odnosno stvar ponude i tražnje i da je osnovni cilj NBS odbrana cena, da li izjava viceguvernera Bojana Markovića onda znači da su se u monetarnoj instituciji "crvene lampice upalile"? Naročito, u trenutku kada proizvođači i trgovci najavljuju poskupljenja, što povećava rizik od povećanja inflacije, a osnovni cilj NBS je čuvanje cena.

Ako dosad rast evra nije gurao cene jer je tražnja padala, znači li to da smo došli do nivoa koji će podgrejati cenovnike?

"Moj utisak je da će se dinar stabilizovati", kaže Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, i dodaje da očekuje da će NBS sada agresivnije braniti dinar jer postoji opasnost da osnovni cilj centralne banke bude ugrožen.

"Inflatorna očekivanja će sada da rastu, u tom smislu mislim da postoji briga za ono što je osnovni cilj NBS. Ipak, to što je viceguverner rekao samo znači da se prilagođavanju bliži kraj, odnosno da smo došli do onog nivoa kursa, koji je naše realno ogledalo", smatra Nikolić.

Ako će dogodine poreski rashodi biti veći za oko šest odsto, to će značiti veću državnu potrošnju, ali i oporavak tražnje, a samim tim i veće inflatorne rizike, predviđa Nikolić. Sa stanovišta kursa, to znači da neće biti prostora za veće slabljenje dinara, jer će drugi faktori u znatnoj meri već uticati na inflaciju, objašnjava Nikolić.

Profesor Miodrag Zec ne misli da će čak i ako do poskupljenja dođe to biti pritisak na inflaciju. "Ljudi će se prilagoditi tako što će kupiti manje, pa čak i ako je reč o osnovnim životnim namirnicama. To povećanje cena neće imati efekta jer će tražnja za poskupelom robom pasti. Kilogram trešanja neko na pijaci može da ceni i pet evra, ali džaba mu kad niko nema para da ih kupi po toj ceni", kaže profesor Zec.

Uslov našeg opstanka sada je u rastu izvoza, a kurs je tu samo početni korak, objašnjava Zec. Proizvođači moraju da shvate da im je isplativije da robu prodaju van granica Srbije, jer je naše tržište malo, a obimne prilive po osnovu stranih investicija više ne možemo da očekujemo – kaže on i objašnjava da je staroj praksi došao kraj.

Stojan Stamenković, savetnik premijera Mirka Cvetkovića i urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” smatra da kurs ne treba sprečavati nikakvim intervencijama.

"Ovaj nivo je nešto veći od onog koji smo mi videli kao podsticajni za izvoz. Dokle će to da traje – ne znam, jer mi nije jasno odakle bankama toliko sredstva da se u ovolikom obimu razdužuju prema inostranstvu. Pre nekoliko meseci sam računao da će ove godine biti oko 200 miliona priliva, a sada zbog toga računam sa čak 500 miliona evra odliva", objašnjava Stamenković.

On ne može da precizira da li će najavljena poskupljenja uticati na inflaciju, ali mu je jasno da povećanje mnogih cena, počevši od onih koje su pod kontrolom države, nema nikakve veze sa kursom.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris kaže da je gubljenje vrednosti dinara u prvih sedam meseci ove godine bilo prekomerno i da je pokrenulo psihološke faktore, odnosno „strah da se može ponoviti nešto što je bilo tokom devedesetih godina, tako da pojedinci nastoje da se što pre oslobode što veće količine dinara”.

"Mislim da će NBS u narednom periodu morati da nađe pravi balans između toga koliko je potrebno gubljenje vrednosti dinara, a koliko je prekomerno, koje može ugroziti ostvarenje inflacionog cilja i makroekonomsku stabilnost", dodao je Fabris i naglasio da će, imajući sve to u vidu, novi guverner biti u prilično nezahvalnoj situaciji.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić naveo je da je proces slabljenja dinara prema evru „podigao negativna očekivanja na nivo koji je trenutno neprihvatljiv”. Prema njegovim rečima, slabljenje domaće valute u proteklom periodu podrilo je nameru vlade da podigne poverenje u dinar i sprovede proces deevroizacije.

Nikolić je istakao da slabljenje dinara samo delom podsticajno deluje na rast izvoza, ali pre svega deluje sa aspekta smanjenja platnobilansnog deficita, „koji je ranije bio apsolutno neprihvatljiv i to obaranje se vrši pre svega preko smanjenja uvoza”, koji sa slabljenjem domaće valute poskupljuje.

On je kazao da je taj psihološki faktor u Srbiji uvek bio prisutan, pre svega kao posledica negativnih iskustava iz prošlosti i da „nikada ne može da se meri sa drugim zemljama i u regionu, a pogotovo u razvijenijim zemljama u tranziciji”.