Dinkić: Smešan iznos za veće plate

Dinkić, pozivajući se na nobelovca Pola Krugmana, smatra da je ključ za izlazak iz krize upravo podsticanje potrošnje i to preko odmrzavanja plata i penzija.

Zvaničnici MMF-a i pojedini ekonomisti ne misle tako. Pre bi se tom merom stimulisao uvoz i inflacija nego kupovina domaće robe, jer Srbija nema šta da proizvede, objašnjavaju ovi Dinkićevi oponenti.

Kad misija iz Vašingtona krajem meseca stigne u Beograd ministar Dinkić pokušaće da ih ubedi da 20 milijardi dinara, za koliko će minus u budžetu do kraja godine biti manji od očekivanog, najbolje potrošiti na povećanje plata i penzija.

"U razgovorima sa MMFom ja ću se fokusirati na potrebu veće investicione potrošnje, znači stimulisanje građevinarstva kao i dodatnim subvencionisanim kreditma za privredu i građane. Naravno da treba otvoriti priču o odmrzavanju plata i penzija, ja sam duboko uveren da bi to moglo da se izvede, bez velikih troškova, u poslednjem kvartalu ove godine, a najkasnije bi to moralo da se izvede početkom iduće godine. U svim varijantama ja razmišljam o blagom povećanju plata i penzija , i u prvom mahu to ne bi trebalo da bude više od 4 procenta nominalno", kaže Dinkić za B92. On navodi i da će trošak za plate i penzije biti minimalan, i kritikuje svoje oponente da se vode kratkovidim eknomskim ciljevima.

"Kada bi se plate od oktobra povećale za četiri odsto to ne košta do kraja godine više od 3,5 do četiri milijarde dinara, a to je smešan iznos. To je 0,1 odsto srpskom bruto domaćeg proizvoda. A to bi se vratilo povećanim prihodima, jer kad ljudima date više novca oni će više trošiti i više će se novca od poreza sliti u budžet. Kratkovida je politika da se štednjom uravnotežava budžet. Morate imati kombinaciju investicione potrošnje i stimulisanja tražnje za domaćim proizvodima", tvrdi Dinkić.

Kao kontraargumet kritikama na odmrazavnje plata Dinkić navodi da inflaciju, koja u slučaju zadržavanja plata na istom novou smanjuje kupovnu moć građana.

"Kada bi sada rekli hajde da držimo zamrznute plate narednih deset godina zbog inflacije bi realna kupovna moć permanento padala, ljudi bi manje proizvodili i kupovali i onda bi se radnici otpuštali, i taj krug moraju prekinuti", kaže Dinkić.

Stezanje kaiša biće kontraproduktivno, tvrdi Dinkić

"Politika stezanja kaiša bi bila kontraproduktivna za Srbiju i sada ne treba štedeti već što više trošiti, to je možda čudno za uši nekih ekonomista, ali Srbija je počela lagano da se oporavlja, ali je to nedovljno i da ćemo ući u dugačku ekonomsku depresiju ako pre svega ne povećamo investicionu potrošnju", tvrdi Dinkić.

Dinkić insistira i da se nastavi sa stimulativnim merama za privredu i subvencionisanim kreditima koji su u prvih šest mseci u vrednih 1,1 milijardu evra koji se sprovode po programu Ministarstva ekonomije.

"To sve treba i pojačati. Jer ako se nedovoljno troši srpski proizvođači nemaju kome da prodaju svoju robu. Mi imamo čitav niz srpskih privrednih grana, kao što su građevinarstvo, poljoprivreda, prehrambena industrija, ugostiteljstvo, koje isklljučivo zavise od kupovne moći građana. Radimo i na privlačenju stranih investicija, ali to će dati efekte tek za oko godinu dana. Naravno, na poslednjem mestu je tu i otpuštanje kaiša kada se radi o ličnoj potrošnji, umereni rast primanja sigurno bi više kupovali robe, a time bi oni koji proizvode više zarađivali. Siguran sam da povećanje plata ne bi ni podstaklo rast uvoza, i korist bi imali isključivo domaći proizvođači", objašnjava Dinkić. MMF se, bar prema najavama čelnika ove institucije, protivi kako odmrzavanju plata i penzija, tako i nastavku programa suvencija. I nadležna ministarka finansija Diana Dragutinović nedavno je istakla kako ona u državnoj kasi za sledeću godinu nije planirala sredstva za tu namenu, jer smatra da se za subvencije inače troši mnogo novca.

Ako se zna da će državna kasa do kraja godine biti u minusu od najmanje četiri odsto (dakle da para nema), ako su MMF i dobar deo ekonomskih ministara protiv odmrzavanja plata i penzija, ko će onda za pregovaračkim stolom biti na Dinkićevoj strani. Nije isključeno da će kao kec iz rukava ministar ekonomije potegnuti izveštaj Republičkog zavoda za statistiku koji u junu beleži blago povećanje prometa robe u maloprodaji.

Ideja „kešom protiv krize” i zvanično je prvi put lansirana posle „Kopaonik biznis foruma” kada su najavljeni Dinkićevi subvencionisani potrošački krediti za stanovništvo sa ciljem da oporave domaću tražnju. Od 1. aprila odobreno je oko 114.000 pozajmica, što je 223 miliona evra. Da li je za ovaj blagi oporavak prometa u maloprodaji „kriv” upravo Mlađan Dinkić?

"Može se reći da je taj program dao rezultate, jer se u situaciji kada je ukupna masa zarada padala, promet u maloprodaji povećan", kaže Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, i dodaje da "to znači da je ta tražnja nečim kompenzovana, a to su ovi subvencionisani potrošački krediti".

Miroslav Zdravković, urednik sajta Ekonomija.org, došao je do istog zaključka. "Bio sam iznenađen kad sam pogledao podatke. Ako je dug stanovništva u tom periodu povećan za 150 miliona evra, a fond zarada pao za četiri, pet odsto onda u subvencionisanim potrošačkim kreditima leži odgovor za oporavak tražnje", smatra Miroslav Zdravković.

On, međutim, ne misli da je to dovoljan argument za odmrzavanje plata i penzija. Prvo, ako bi do kraja godine za tu namenu bilo potrebno 20 milijardi dinara onda bi to značilo da bi za sledeću godinu taj trošak iznosio 80 milijardi dinara. Jer ako bi se povećanje sada odnosilo samo na poslednja tri meseca ove godine, u 2011. godini trebalo bi četiri puta više novca.

Osim MMF-a, jedan od žestokih kritičara ideje Mlađana Dinkića je i Milojko Arsić, savetnik premijera Mirka Cvetkovića. Kako je nedavno istakao, sa stanovišta kredibiliteta naše zemlje nije dobro sada insistirati na odmrzavanju plata i penzija. "Samo što smo se sa MMF-om dogovorili kakva će politika plata i penzija biti do kraja godine, sada tražimo da se to promeni. To je neozbiljno. Sa druge strane, predlog je bilansno neodrživ, jer sredstva za to u državnoj kasi nema. Nije ni moralno da sadašnje podsticanje tražnje u budućnosti poreskim prihodima finansiraju građani Srbije", kaže Arsić.

On dodaje da bi "da bismo pokrili minus od 4,75 odsto, država morala da se zaduži za 1,5 milijardi evra. Ako bi još došlo do povećanja plata i penzija onda bi to značilo da ćemo morati da se zadužimo još više. Jedno je kad se zajam uzme za izgradnju puteva ili mostova, a potpuno druga stvar kad se kreditom povećavaju plate i penzije".

Arsić kaže da je diskutabilno i da li bi povećanje plata i penzija zaista uticalo na povećanje domaće tražnje, a samim tim na ekonomski oporavak. To pravilo važi u Americi, ali u maloj zemlji kao što je Srbija to bi samo dodatno povećalo spoljnotrgovinski deficit, smatra on.

Novca za povećanje penzija i plata nema

Para za povećanje plata i penzija definitivno nema, osim za jednokratnu pomoć, koju su zaposleni u javnom sektoru već dobili. Ekonomisti upozoravaju da Srbija mora da štedi i da nam je aranžman za MMF, koji ne pristaje na povećanje zarada i penzija, neophodan kako bi javna potrošnja bila pod kontrolom.

Ekonomisti upozoravaju da relaksiranje u ovom trenutku nije moguće, jer novca za tako nešto nema, osim od kredita, ali je pitanje ko bi ih nam u ovom trenutku dao i ko bi uopšte zaduživao zemlju zbog povećanja potrošnje. Stručnjaci smatraju da u Vladi vrlo dobro znaju da za povećanje nema novca. Zato neki od njih smatraju da nam je posle isteka ovog aranžmana potreban novi da ne bi došlo do ponavljanja situacije posle prethodnog aranžmana koji je istekao 2006. godine kada je Vlada čim je "videla leđa MMF-u" prešla na rasipničku politiku.

"Dosadašnje iskustvo nažalost govori o vođenju neracionalne fiskalne politike tokom izbornih ciklusa, kako bi se povećanim javnim rashodima 'kupovali glasovi' na izborima. U tom smislu, postoji bojazan da bi fiskalna disciplina mogla biti narušena u drugoj polovini 2011. godine, nakon što istekne tekući aranžman sa MMF-om", kaže Nikola Altiparmakov, fiskalni savetnik USAID-a.

Baš to nam se desilo sredinom 2006, kada je završen prethodni aranžman sa MMF-om. Deficiti u budžetu bili su svake godine sve veći. Godine 2005. smo imali suficit, a 2006. godine manjak je bio 1,5 odsto BDP-a. Ove godine deficit će biti 4,8 odsto BDP-a.

Ljubomir Madžar, predsednik Akademije ekonomskih nauka, kaže da je aranžman sa MMF Srbiji potreban, i to trajno, kako bismo se sačuvali "od nas samih". "Preciznije od velikih političkih iskušenja da se plate i ostali izdaci podižu na kratak rok radi kupovine glasova i povećanja izborne podrške, a po ceni koja će u ne tako dalekoj budućnosti biti ubitačna", kaže Madžar.

Mahmud Bušatlija, saradnik Ekonomskog instituta, kaže da bi bilo pogubno nastaviti sa tom politikom jer "mi nemamo šta da poklonimo".

"Dakle, povećanje tekuće potrošnje moglo bi da se finansira zaduživanjem, ali je pitanje koja bi međunarodna institucija uopšte to finansirala. Siguran sam da će se bez MMF to i desiti. Nama zato treba aranžman - radi kontrole javne potrošnje, a ne zbog para", navodi Bušatlija i dodaje da je druga varijanta štampanje para. Prosto, mi nemamo viška novca.

Istina je da bismo se od zapadanja u goleme dugove i još veće probleme mogli spasti i donošenjem zakona o fiskalnoj odgovornosti, čije je usvajanje najavljeno do kraja godine. Njime bi bilo ograničeno zaduživanje države, javni dug i mogući deficit u budžetu. Inače, MMF insistira na usvajanju ovog zakona.

"Veoma je bitno usvajanje efikasnog i dobrog zakona o fiskalnoj odgovornosti, kako bi se uspostavilo odgovorno vođenje fiskalne politike i kontrolisanje nivoa javnog duga - kako nas ne bi snašao grčki scenario", ističe Altiparmakov.

Neodrživa Krugmanova teorija u Srbiji

"Ideja da se stimulisanjem potrošnje podstakne proizvodnja i privredni rast može dati neke rezultate u razvijenim zemljama koje imaju jaku industriju. Neosporna je činjenica da je domet ovakvih mera daleko manji u nerazvijenim zemljama poput Srbije", objašnjava Nikola Altiparmakov zašto takozvana Krugmanova teorija o značaju povećanja potrošnje nije primenljiva za Srbiju.

On dodaje da "dodatna sredstva za povećanje plata i penzija ne bi stimulisala domaću proizvodnju, već bi se u velikoj meri upotrebila za uvoznu proizvodnju. Rezultat bi bio da bi domaća privreda ostala u nezavidnoj situaciji u kojoj je i sada, a povećali bi se trgovinski deficit i javni dug jer bi država morala da se zaduži kako bi isplatila povećanje plata i penzija".