Privreda "sigurno" grabi u propast

Kriza u kombinaciji sa domaćim nagomilanim problemima dovela je do toga da privreda padne na najniže moguće grane.

Ukupni gubici su se udvostručili i dostigli skoro milijardu evra.

Najveći gubitaši su velika javna preduzeća poput Železnice i EPS-a, ali i NIS koji je već godinu dana u vlasništvu Rusa, kao i kragujevačka Zastava kojoj država daje novac kako bi se realizovao posao ugovoren sa italijanskim Fijatom.

Rešenja za oporavak postoje ali se, prema oceni analitičara, bira ono najbezbolnije, a to su nova zaduživanja. Međutim, to dovodi do toga da se privreda finansira iz zajmova.

Srpsku privredu u 2009. godini karakterisao je značajan rast gubitaka, osetan pad aktivnosti, izraženo ugrožena profitabilnost, velika zaduženost i preosteljivost privrede na udare iz okoline, rast nelikvidnosti i rast rizika poslovanja.

Ovakav zaključak Agencija za privredne registre dobila je nakon analize izveštaja 89.658 preduzeća u kojima radi preko milion ljudi.

Preduzeća koja rade muku muče sa profitom, obavezama koje dospevaju, starim dugovima, likvidnošću. Jedno od rešenja na koja se najlakše odlučuju su novi krediti, što, međutim, ima svoje loše posledice.

Ružica Stamenković, registrator registra finansijskih izveštaja i boniteta Agencije za privredne registre, kaže da „privreda sigurno krupnim koracima ide u velike gubitke“.

Ona kaže da „to nekako treba zaustaviti i to se trenutno rešava time što se uzimaju krediti. Mi smo u 2009. godini dostigli da nam u izvorima finansiranja krediti iznose jednu četvrtinu, što znači da se generalno privreda finansira iz pozajmljenih izvora sredstava. Ako pri tom vidimo da posluje sa gubitkom koja ugrožava profitabilnost iz koje treba da vraćamo i nadoknađujemo cenu tog pozajmljenog kapitala onda to sveukupno čini jednu krajnje negativnu tendenciju“.

Nagomilani gubici doveli su do toga da privreda praktično ugrozi, odnosno pojede sopstveni kapital. Ako se gleda samo poslovanje tokom 2009, na prvom neslavnom mestu po gubicima je NIS, drugom „US Steel“, slede VIP, pančevačka Petrohemija i Zastava automobili. No, za prave podatke o najvećim gubitašima u zemlji potrebno je uzeti obaveze i probleme koji su se godinama nagomilavali.

„Kada je reč o kumuliranim gubicima, Železnice Srbije su godinama na prvom mestu i ’ljubomorno’ ga čuvaju. Na drugom je sada NIS, zatim EPS, TENT iz Obrenovca, Zastava automobili iz Kragujevca je na petom, šesti je VIP... Železnica ima 116 milijardi kumuliranih gubitaka, NIS koji je na drugom mestu ima duplo manje 55 milijardi“, kaže Ružica Stamenković.

Ekonomski analitičari kažu da su očekivali ovakve podatke. Miroslav Zdravković ističe da trenutnih i brzih rešenja nema već da se mora raditi na promeni strukture prezadužene privrede koja bi se fokusirala na izvoz.

„Ono što sada imamo su krediti za likvidnost koje pomaže država koji zapravo služe da banke tim parama smanje spoljne obaveze naših preduzeća. To znači da preduzeća dobiju kredit za likvidnost ali oni tim kreditom ne raspolažu nego umanjuju svoju kreditnu obavezu prema inostranstvu. Rešenje tekuće pozcije jeste baziranje na inostranoj tražnji, na mogućnosti većih deviznih priliva i sa druge strane dolaskom novih preduzeća sa svežim pozitivinim finansijkim bilansima. To su na primer dva izvoznika iz Srbije, Gorenje u Valjevu i ’US Steel’ u Smederevu. Ta dva preduzeća nisu prezadužena i imaju visoke devizne prihode“, objašnjava on.

Iako za velike gubitaše koji su u dobrom delo javna preduzeća ima rešenja država se godinama ne usuđuje da ih restrukturira ili donekle privatizuje.

„To je stvar nesprovedenih strukutrnih reformi od 2000. godine do danas, a koje su inače bile planirane da se završe do 2003-2004. Kako stanovništvo ne bi istrpelo cenovni šok usled poskupljenja struje i vitalnih proizvoda, kroz gubitke elektroenergetskog sistema i većine drugih javnih preduzeća kupuje se socijalni mir u Srbiji što znači da država svesno sama sebe urušava i zarad ostanka na vlasti potpuno se topi kapital većine javnih preduzeća“, naglašava Zdravković.

Ipak, srpska privreda je u 2009. uz pad aktivnosti uspela da zabeleži pozitivan poslovni rezultat jer je iz poslovnih prihoda uspela da pokrije rashode i ostvari dobitak, kažu u APR-u. Taj dobitak su, međutim,pojele kamate na kredite i kursne razlike pa je zato sva ta dobit na kraju pretočena u negativno poslovanje.

Da će u 2010. godini biti bolje ukazuju neki pozitivni makrokonomski pokazatelji ali i pozitivni rezutlati koje beleže mala privredna društva.

„Ona su tokom prošle godine poslovala pozitvno mada je i taj rezultat višestruko smanjen. Pozitivno je poslovalo građevinarstvo, trgovina, saobraćaj i veze, nekretnine. Interesantno je da je najveći pomak načinjen baš u sektoru saobraćaja i veze koji je iz negativnog poslovanja prešao u pozitivni“, ističe Ružica Stamenković.