Prihvaćen novi zakon o penzijama

Beograd -- Vlada je usvojila novi nacrt zakona o penzijama, sindikat nezadovoljan predloženim zakonom traži pomoć premijera. piše Politika.

MMF je zadovoljan usvojenim nacrtom zakona o penzijama, a sindikalci kažu da je neophodno rešiti pitanje penzionisanja onih koji su proglašeni tehnološkim viškom

Usvajanjem novog predloga Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju Srbija je ispunila jedan od dva uslova za četvrtu tranšu da joj MMF odobri četvrtu revizija stenbaj aranžmana vrednog 380 miliona evra.

“Time što je vlada usvojila novi nacrt zakona radna grupa koja je radila na reformi PIO završila je svoj deo posla u delu izmena zakona”, potvrdila je juče za „Politiku” Radina Todović, predsednik ove Radne grupe.

Upitana da li je zakon pre vlade pretrpeo neke veće izmene, ili je prosleđen onako kako je dogovoreno s MMF-om, Todović kaže da je bilo nekih manjih tehničkih izmena, ali da je suština ostala ista.

Prethodno je sa MMF-om dogovoreno da se za radna mesta i poslove na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (kao što su rudari, balerine, kesonci i slično) uslovi ne menjaju.

To znači da ostaju odredbe kao i u važećem Zakonu o PIO – da se svakih 12 meseci provedenih na takvim radnim mestima računa kao 18 meseci.

Zadržana je pogodnost da se starosna granica može snižavati najviše do 50. godina života, s tim što se ne uslovljava da su na tim radnim mestima efektivno radili najmanje dve trećine radnog staža, što je bio prvobitan predlog.

Kada je reč o indeksaciji penzija, predsednica Radne grupe kaže, da će se one od aprila 2011. godine usklađivati s kretanjem potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dodatno sa polovinom rasta bruto domaćeg proizvoda u odnosu na prethodnu godinu. Ovakva formula za aprilsko usklađivanje važi za 2011. i 2012. godinu.

Od 1. aprila 2013. godine ostaje da važi kretanje potrošačkih cena, ali se menja procenat rasta bruto domaćeg proizvoda, tako da se primenjuje procenat rasta BDP iznad četiri odsto.

Svakog 1. oktobra formula će u svim godinama biti ista, odnosno penzije će se uskladiti sa kretanjem potrošačkih cena u prethodnih pola godine. Na ovaj način će se usklađivati i zarade u javnom sektoru, tako da kako budu rasle ili padale zarade u javnom sektoru tako će se kretati i penzije, pojašnjava Todović.

Od trenutka kada počne da se primenjuje novi zakon, muškarci stiču pravo na starosnu penziju s napunjenih 65 godina, a žene s 60 godina starosti i najmanje 15 godina staža osiguranja. Ovaj uslov za ostvarivanje prava na starosnu penziju nije menjan.

Promenjen je, međutim, uslov koji se odnosi na staž osiguranja za žene i starosnu granicu i za žene i muškarce kada se pravo na penziju ostvaruje prema stažu. Prema postojećem zakonu slabiji pol u mirovinu ide s 35 godina staža i 53 godina života, a muškarci sa 40 godina staža i najmanje 53 godine života.

Predlogom zakona od 2011. godine postepeno se podiže staž osiguranja za žene za četiri meseca, dok staž za muškarce ostaje 40 godina. Po istom principu, za četiri meseca godišnje podižu se i potrebne godine života za oba pola.

Postepenim pomeranjem staža i godina života 2022. godine u penziju se može otići i nešto ranije i to muškarci s 40 godina staža i 38 za žene i najmanje 58 godina starosti.

Udovicama penzija kasnije

Udovice će ubuduće pravo na penziju svog muža sticati s navršenih 53 godina, umesto dosadašnjih 50 godina, s tim što će i ove promene ići postepeno od 2012. godine dok se 2017. godine ne stigne do predviđenog limita od 53 godine, za udovce se ova granica pomera s 55 na 58 godina po istom principu.

Na pitanje kako će biti rešeno pitanje penzionisanja onih koji su proglašeni tehnološkim viškom i sada su na birou rada, Todović kaže, da će se na njih primenjivati zakon koji je snazi u trenutku kada podnesu zahtev za penzionisanje.

Slavica Savić, sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, čiji je predstavnik učestvovao u izradi novog zakona kaže da njihove sugestije za izmenom zakona nisu prihvaćene te da novi predlog ovakav kakav je prošao Vladu ne bi trebalo da bude usvojen, zbog čega je Sindikat već uputio pismo premijeru Srbije.

Osnovne zamerke odnose na formulu za usklađivanje penzija i opšteg boda. Sindikat traži da se vrednost opšteg boda usklađuje dva puta godišnje sa kretanjem zarade u prethodnom šestomesečnom periodu, kao i da se penzije usklađuju s kretanjem troškova života i prosečne zarade zaposlenih u prethodnih šest meseci i to 50 odsto s rastom troškova života i 50 procenta s rastom zarada, po takozvanoj švajcarskoj formuli, kaže Savić.

“Prosečna penzija kod osiguranika fonda PIO ne može biti niža od 60 odsto prosečne zarade u Republici bez poreza i doprinosa, a u slučaju da se to desi, penzije mora da se vanredno usklađuju”, kaže ona.

Zatraženo je i da se preusklađuje najniži iznos penzije dva puta godišnje ukoliko taj iznos bude niži od 25 odsto prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici.

Savez samostalnih sindikata Srbije protiv je postepenog podizanja starosne granice za žene sa 35 na 38 godina, jer je predloženo povećanje starosne granice za pun staž s 53 na 58 godina.

Kada je reč o beneficiranom radnom stažu koji se odnosi na rudare sugerisano je da oni mogu da budu penzionisani s navršenih četrdeset godina radnog staža (kao što je to slučaj u Sloveniji), jer ukoliko je zaposleni započeo beneficirani radni staž sa 53 godine starosti imao bi 49,5 godina staža.

Sindikat je i protiv smanjivanja dodatnog staža za žene sa 15 na šest odsto, postepeno do 2019. godine.

Kada je reč o zaposlenima koji su proglašeni tehnološkim viškom obaveza predlagača zakona je da ih zaštite novim aktom što nije učinjeno, te smatramo i da bi u prelaznim odredbama novog zakona obavezno trebalo da se nađe član koji se odnosi na uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju onih koji su proglašeni tehnološkim viškom.

Naime, nedopustivo je, kaže Savić, da se ljudi kojima je ostalo dve godine do penzionisanja po sadašnjem zakonu nađu od naredne godine pred novim problemom, budući da zbog pomeranja starosne granice za odlazak u penziju, kako predviđa novi zakon, neće moći da se penzionišu. Pa je pitanje šta će biti s njima.

Savić ističe da su sugestije upućene svim granskim sindikatima i da se očekuje da 29. juna na sednici bude donet i konačan zaključak kako sprečiti izglasavanje ovakvog zakona, ukoliko ove izmene ne budu unete u konačan predlog.