Beko: Više smo Tadićevi tajkuni

On na taj način odgovara na pitanje da li se oseća kao pripadnik grupe biznismena, za koje je predsednik Srbije Boris Tadić rekao da su „nepristojno bogati“.

„Nema novih investicija, tržište kapitala praktično ne postoji tako da je vrednost naših preduzeća i njihove imovine potpuno nejasna. Izvesne su jedino obaveze. Pre bi se moglo reći da sam zadužen, nego bogat“, izjavio je Beko.

On kaže da je u Srbiji stvorena klima kao da je to „nepristojno bogatstvo“ nastalo u vreme Miloševića i to baš u periodu najžešćih sankcija i bombardovanja. „Kada bi se sabralo bogatstvo svih ’tajkuna’ iz onog vremena, sve bi stalo u levi džep nekoga sa današnje liste“, kategoričan je Beko.

Po njegovim rečima, tajkuni su zapravo najveći deo bogatstva stekli posle 5. oktobra 2000. „Ako smo uopšte nečiji ’tajkuni’, pre smo Đinđićevi, Koštuničini i Tadićevi nego Miloševićevi“, kazao je Beko.

Komentarišući izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića da bi se „nepristojno bogati“ pojedinci mogli „legitimisati“ ukoliko bi pokazali veću društvenu odgovornost i, na primer, sagradili tajkunski most“, Beko je kazao da je tu „Tadić potpuno u pravu“.

„Mislim da su i moje kolege spremne na to, ali je problem što je inicijativa došla u nezgodnom trenutku, kada je Srbija u najdubljoj krizi. Ta tema u ovom trenutku je potpuno deplasirana, jer su svi poslovni ljudi prezaduženi i niko nema višak kapitala koji drži negde sa strane. Da bismo mogli da pričamo o većoj društvenoj odgovornosti, prvo moramo da povratimo vrednost naše imovine“, kaže on.

„Pogledajte samo trenutne cene. Pa, država je nacionalni monopol u vidu NIS-a prodala za svega 400 miliona evra, a sada se za Telekom nudi isto kao i 1997. u vreme sankcija! Dok ne oživi tržište kapitala i dok se ne rehabilituje vrednost kompanija, možemo govoriti samo o visini naših dugova, a kada kriza prođe svakako treba razgovarati i o većoj društvenoj odgovornosti“, dodaje Beko.

Veći uticaj ima savetnik nego premijer

On navodi da „ako je ovo što se sada dešava samo priprema za to, onda u redu, ali i to se radi kroz forume i međusobnu komunikaciju, a ne stvaranjem atmosfere linča, čemu su najviše doprineli PR savetnici predsednika Tadića, pogrešnom interpretacijom njegovih reči“.

Beko je naglasio da nikada nije imao novca na Kipru i da bi posle 10 godina vlast trebalo da ima „bolju predstavu o tome gde se taj novac nalazi i da li ga uopšte ima“.

„U populizmu neko mora da bude kriv, a ’tajkuni’ su idealni, dežurni krivci. Populizam je jedan od korena naših problema. On u društvu bez ideologije postaje refleks, deluje kao bolest imuniteta, kao sida, udaljava nas od institucija i kreira tabloidnu javnost. Pravi autoriteti populističkog društva su izvan institucija. Veći društveni uticaj ima savetnik iz vrha vlasti nego premijer“, naglašava on.

„Populizam ne dozvoljava relativne, on traži apsolutne žrtve i vraća se kao bumerang svojim kreatorima. Tako se dešava da se u Blic stripu predsednik predstavlja kao maneken, a premijer kao konobar. To je prvi greh PR stručnjaka i savetnika predsednika“, rekao je Beko.

Uz ocenu da se sada sva krivica svaljuje na „tajkune“, on je upitao šta će biti kada se unište „najefikasniji i najžilaviji deo društva“.

„Hoće li i u privatne firme poslati partijske predstavnike, kao što su ih poslali u javna preduzeća, koja, čast izuzecima, gomilaju gubitke i kada imaju monopol na tržištu? Na taj način se socijalizuju gubici, dugovi se prenose na poreske obveznike, a onda su za sve krivi Mišković, Beko, Klub Privrednik i drugi biznismeni. I niko ne pita ko je odgovoran što su se u NIS-u godinama skrivali gubici i lažno iskazivala dobit, koja se još i delila“, naglasio je Beko.

Da sam se pitao, vlada ne bi ovako izgledala

On je istakao da najveći biznismeni sada finansiraju samo sopstveni opstanak. „Ne finansiramo nijednu stranku. Pa, da finansiramo, zar ne bi bilo logično da imamo bar korektnu atmosferu za poslovanje“, kazao je Beko.

Na pitanje da li je ranije finansirao neku stranku, on je kazao da je nekada smatrao da to može pomoći demokratizaciji društva. „Danas više tako ne mislim“, rekao je.

Beko je, takođe, istakao da se u javnosti značajno preuveličava moć i uticaj krupnog kapitala. „No, ponekad mi je žao što zaista nije tako. Jer, da sam se ja pitao, Vlada sigurno ne bi ovako izgledala i u njoj bi bilo više privrednika, sa iskustvom, koji bi umeli da nađu odgovor na krizu“, kazao je Beko.

On je negirao bilo kakve nezakonite radnje u privatizacijama Luke Beograd, Novosti i C marketa. „Još nisam, ali sam na dobrom putu da se pokajem zbog kupovine Luke, jer je Srbija postala obeshrabrujuća zemlja“, istakao je Beko.

Tajkuni dežurni krivci za sve

Beko smatra da se u javnosti nametnulo „naopako tumačenje da su offshore kompanije nastale samo zbog Srba, a zapravo se 80 odsto međunarodnih investicija obavlja preko ovakvih firmi koje daju šansu za poslovnu optimizaciju“.

„Meni plaćanje poreza nije problem i apsolutno nisam oštetio državu. Ali ovde se, kao nigde u svetu, nameće mišljenje da je patriotski plaćati i više poreza nego što je propisano“, rekao je Beko.

On nije želeo da odgovori na pitanje u kojim je sve srpskim kompanijama suvlasnik. “Obećavam odgovor na to pitanje kad Srbija ne bude žrtva ovolikog populizma. Šta ja imam nadležni u Srbiji znaju, ali ta informacija nije javna. Dopustiću sebi da uživam u pravima koja su data zakonom”, kazao je Beko.

Beko je istakao da je 2001. otišao iz Srbije “u sličnoj atmosferi progona, kad su neki dušebrižnici smatrali da će uspeh društva zavisiti od broja poslovnih ljudi koje će žrtvovati”.

“Ovo nije atmosfera u kojoj može da se radi, a ako se, ipak, odlučim da odem, gledaću da niko ne bude oštećen. Mislim da bi i sve moje kolege isto postupile – preuzmite nam obaveze i evo vam firme, dovedite svoje partijske kadrove da ih vode”, rekao je Beko.