Pozatvarane farme nojeva i puževa

Peter Guljaš-Oldal, vlasnik preduzeća za preradu mesa “Gumel” i osnivač prve farme nojeva u našoj zemlji, izgubio je više od 100.000 evra na ovoj investiciji.

Srbija

Izvor: B92

Nedelja, 13.06.2010.

22:36

Default images

Takođe, Savo Zatezalo iz Sombora “bacio” je najmanje 10.000 evra na uzgajanje puževa.

Ovo nisu retki primeri, pošto je pre nekoliko godina u našoj zemlji bio pravi „bum“ kada je reč o osnivanju ovakvih farmi, koje su se brojale u stotinama. Danas se njihov broj može izbrojati na prste jedne ruke.

"Pre nekoliko godina naša firma je takođe doživela veliki bum – i to na nos. Uzeli smo kredit i uložili nenormalno velike pare u izgradnju farme nojeva i proizvodnju prerađevina od njihovog mesa, ali je sve propalo zbog nedostatka zakonskih propisa", kaže Edita Nađ Dušnoki iz firme Gumel.

Ona kaže da su svojevremeno u ovoj firmi uradili i eksperimentalno klanje nojeva, a od njihovog mesa počeli da proizvode pršutu, kulen, mesne nareske, razne vrste pašteta, pa čak i gulaš. Međutim, proizvodnja mesa i njegov izvoz su propali, jer država nije želela da se više angažuje. Kako su nam iz Gumela rekli, bilo je mnogo razgovora sa Ministarstvom poljoprivrede, ali su oni bili uzaludni.

"Stalno smo se vraćali na problem nepostojanja zakona o razvrstavanju nojevog mesa, bez kojeg nije moguće proizvoditi mesne prerađevine. Bili smo u nebranom grožđu, pošto nismo mogli da poštujemo zakonska pravila ukoliko ona ne postoje. Uzgajati ove ptice bez proizvodnje mesa nije imalo nikakvog smisla. Izgubili smo i partnere iz inostranstva zbog dugog čekanja, jer nismo mogli da dobijemo izvoznički broj, takođe zbog nepostojanja zakona", dodala je Edita. Druga varijanta da se pre nekoliko godina iskoristi seosko zemljište bio je i uzgoj puževa. Polovinom ove decenije u mnogim medijima su se čuli pozivi građanima Srbije da uđu u ovaj posao koji je predstavljan kao dopunski i uzgredan za porodicu, s lakom zaradom u odnosu na ulaganja.

Procena je bila da bi prosečan farmer na godišnjem nivou ostvario dobit veći od 20.000 evra. Međutim, i u ovom slučaju se većina pokajala što je uopšte ušla u priču s puževima. Savo Zatezalo iz Sombora je jedan od njih.

"Imao sam farmu od pola hektara u koju sam uložio više od 10.000 evra. Napravio sam biznis-plan i čak imao mogućnost da uzmem još 20.000 evra kredita iz Fonda za razvoj, što na svu sreću nisam uradio, jer je nakon godinu dana sve propalo", kaže Zatezalo.

Osim što su prodavale neophodnu opremu i organizovale seminare za osposobljavanje uzgajivača, ove firme su bile glavni posrednik u prodaji puževa inostranstvu. Tada se govorilo da je Prva zadruga uzgajivača puževa potpisala dugoročni ugovor s jednom italijanskom firmom o otkupu celokupne proizvodnje i plasmanu puževa s farme na evropsko tržište u neograničenim količinama, a da je Alimenti Naturali ekskluzivni zastupnik italijanskog instituta za uzgoj puževa.

Međutim, sve je palo u vodu kada su ove firme ugašene, ostavljajući tako veliki broj ljudi s gomilom puževa i bez tržišta za njihov plasman. Država se nije ponudila da reši problem.

"Kada su ove firme propale, nijedan vlasnik farme nije imao kontakte s nekim iz inostranstva kome bi mogao da proda puževe, pogotovo jer je tada Srbija bila pod viznim režimom. Niko u državnim institucijama ni u privrednim komorama ili poljoprivrednim zadrugama nije hteo da se s ovim bakće, da, na primer, nastave izvoz, tako da smo svi ostavljeni na cedilu", razočarano je dodao Savo Zatezalo.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 11

Pogledaj komentare

11 Komentari

Možda vas zanima

Norvežani beže u Švajcarsku 41
Svet

Norvežani beže u Švajcarsku

Oštro povećanje poreza na bogatstvo i dividende od strane norveške vlade orijentisane na levo, podstaklo je desetine bogataša nordijske nacije da se presele.

12:07

21.4.2024.

1 d

"Zbogom dolaru" 26
Svet

"Zbogom dolaru"

Rusija i Kina su sprovele skoro potpunu "dedolarizaciju" ekonomskih odnosa, a udeo ruske rublje i kineskog juana u trgovinskim obračunima između Moskve i Pekinga je veći od 90 odsto.

19:53

22.4.2024.

14 h

Podeli: