Dinkićev bonus protiv ostatka vlade

U Dinkićevom kabinetu naglašavaju da ostaju pri stavu da svi zaposleni u javnim službama dobiju isto i da će taj princip braniti na sednici vlade kada za to dođe vreme.

„Mi nemamo dilemu da je to zapravo regres koji su zaposleni dobijali ranijih godina i protiv smo da se sa spiska precrtaju doktori, profesori, policajci sa višim činovima“, kažu u Dinkićevom kabinetu.

"Ukoliko većina na Vladi odluči drugačije, tako će i biti, ali će članovi Vlade iz redova G 17 plus svakako glasati protiv bilo koje druge odluke koja ne podrazumeva isplatu regresa za sve zaposlene", dodaju u kabinetu potpredsednika Dinkića. Za ovu ideju ministar ekonomije izgleda nema podršku svog šefa premijera Mirka Cvetkovića, ali ni ostalog dela vlade. Premijer je nedavno, naime, potvrdio da još nije postignut dogovor o tome po kojim kriterijumima će biti isplaćena jednokratna pomoć.

Novosti navode da je Vlada sve bliže rešenju po kome će deo sredstava namenjenih jednokratnim isplatama zaposlenima u javnom sektoru prebaciti na druge korisnike, kao što su penzioneri ili socijalno ugroženi. Limit preko kog se jednokratna nadoknada u javnom sektoru ne bi isplaćivala za sada je 40.000 dinara.

Razlog što se veći deo Vlade „zaustavio“ baš na ovoj sumi leži u činjenici da je, zapravo, prosek primanja u javnom sektoru trenutno 42.000 dinara. Uz to, upravo je taj limit bio primenjen kada je prošle godine uveden dodatni porez na plate državnih činovnika.

Tako članovima kabineta Mirka Cvetkovića matematika izgleda nije jača strana, pa se tako, ni dve nedelje nakon što je sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovorena isplata novčane pomoći najugroženijima, ne zna ko će i koliko para dobiti.

Javni sektor živi dobro, novac samo za glasove

Domaći ekonomisti ubeđeni su da precizne računice još nema, jer podela ovih para nema veze sa matematikom, već sa kupovinom birača. Prema oceni Danila Šukovića, direktora Centra za ekonomska istraživanja u Institutu društvenih nauka, političari budžet troše tako da najviše doprinesu sopstvenom rejtingu, a ne boljem životu građana.

„Zar nije sa MMF-om dogovoreno da se višak zaposlenih u javnim službama otpusti, a ne da im se dele bonusi. Nemam ništa protiv tih ljudi, ali ne mogu pare sirotinje da se troše onako kako odgovara ministrima za ’podmazivanje’ glasačke mašine. Smatram da bi taj novac trebalo da dobiju samo oni koji žive ispod linije siromaštva, a to je 700-800 hiljada građana Srbije“, ističe Šuković.

Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, takođe smatra da bi svaka raspodela bonusa od 5.000 dinara, koja ne uključuje samo najugroženije, značila podilaženje biračima.

„Zna se da za Demokratsku stranku i G17 plus glasa srednji sloj i takva podela novca značila bi samo nagrađivanje sopstvenih birača. Čuo sam kako u stranci G 17 plus kažu kako pomoć treba da dobiju ’ili svi ili niko’. Super, onda niko od zaposlenih u javnim službama ne treba da dobije pomoć. Jer, ko god da radi u javnom sektoru, njemu nije loše“, kaže on.

„Danima se priča o tome kako se još ne zna ko će dobiti pomoć. Pobogu, u Srbiji ima 170.000 ljudi koji primaju socijalnu pomoć, ima penzionera koji žive na ivici siromaštva, trudnica… Njima treba pomoći, a ne srednjem sloju. Uostalom tih 6,5 milijardi dinara nisu neke pare. To je samo jedan odsto budžeta. I naravno da će političke stranke ukoliko budu imale mogućnost da nagrade svoje birače to i učiniti“, uveren je Nikolić.

Ni Krkobabić nije zadovoljan podelom

Poznato je da je u džaku ukupno 6,5 milijardi dinara i da ministri svoje želje treba da uklope u te mogućnosti. Svoju računicu još nema ni Jovan Krkobabić, potpredsednik vlade.

U poslednjim izjavama Krkobabić je negodovao što dogovor sa MMF-om o pomoći najugroženijim deo vlade drugačije tumači. On insistira na tome da je to pomoć za ugrožene, a ne regres za godišnji odmor. Penzionerski kolač od dve milijarde dinara je teže raspodeliti iz prostog razloga što čak dve trećine penzionera prima do 22.000 dinara kolika je prosečna penzija u Srbiji.

Penziju iznad 80.000 dinara, na primer, mesečno dobije oko 900 najstarijih građana. I sam Krkobabić ističe da njegova plata iznosi 80.000 dinara i kako bi ga bilo sramota da se nađe na spisku onih koji su dobili pomoć, jer smatra da je sa takvom zaradom ne zaslužuje.

Probleme sa raspodelom jedino nema ministar za rad i zapošljavanje Rasim Ljajić, jer je od početka bilo poznato kome ide 833 miliona dinara – za narodne kuhinje, za 50.000 paketa hrane i sredstava za higijenu za najugroženija domaćinstva, za unapređenje usluga gerontoslužbi, pomoći u kući, siromašnim opštinama, kao i seoskim sredinama...

Lisovolik: Dogovoreni samo okvirni iznosi

Vlada Srbije sa MMF-om dogovorila je iznose jednokratne pomoći koja će biti podeljena odredjenim socijalnim kategorijama, ali nije postavljeno nikakvo ograničenje kako će pomoć biti rasporedjena u okviru tih kategorija, kaže stalni predstavnik MMF u Beogradu Bogdan Lisovolik.

Lisovolik je kazao da bi za MMF bilo poželjnije da se ta pomoć ciljano usmeri ka ugroženijim i siromašnijim penzionerima i onima koji imaju manje plate, ali će, prema njegovim rečima, ta institucija poštovati kakvu god odluku da donese vlada.

On je podsetio da je dogovoreno da se za jednokratnu pomoć izdvoji 6,5 milijardi dinara, i to dve milijarde dinara zaposlenima "koji su na državnim platama", dve milijarde penzionerima, milijardu dinara siromašnim opštinama i 1,5 milijardi za socijalnu pomoć.

Sindikat zaposlenih u zdravstvu zatražio isplatu regresa

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije zatražio je da se svim zaposlenima u toj oblasti bez obzira na karakter radnog odnosa i način finansiranja zarada isplati "regres" pre nego što počnu pregovore o novoj, većoj osnovici za obračun i isplatu zarada zaposlenih.
U saopštenju tog sindikata navedeno je da je zahtev upućen predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkoviću, kao i ministrima zdravlja, rada i socijalne politike, finansija i direktoru Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.