Država ne može da uzme Korman polje

Dok u ministarstvu ekonomije tvrde da država može da uzme zemlju po ceni koju sama odredi, stručnjaci upozoravaju da izgradnja privatnih fabrika nije što i autoput.

U Ministarstvu kažu da je država prema zakonu o eksproprijaciji utvrdila javni interes, jer se radi o zajedničkom ulaganju države i privatnog partnera, i u skladu sa tim pokrenula eksproprijaciju.

Sudeći po tome vlasnici njiva ne mogu da utiču na visinu obeštećenja. Goran Tomić, direktor za pravne poslove „Puteva Srbije” kaže, međutim, da se zakonom o eksproprijaciji javni interes utvrđuje za izgradnju infrastrukture, škola, bolnica, objekata za potrebe sporta, kulture i socijalne zaštite, državnih, gradskih i opštinskih objekata. Ali ne i za gradnju fabrika.

"U tom slučaju eksproprijacija je neizvodljiva. Već se ide na ponudu, koju druga strana može i da odbije. Reč je o klasičnoj kupoprodaji", objašnjava Tomić, rukovodilac službe koja sprovodi eksproprijaciju na Koridoru 10.

Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, slaže se sa stavom Tomića i kaže da u Kormanskom polju nije reč o eksproprijaciji, već o otkupu zemlje. "Država tu ne bi smela da se meša, jer nije reč o infrastrukturi, već se zemljište kupuje za potrebe privatnog vlasnika", tvrdi Bušatlija.

Sasvim druga priča je, kaže on, kada država hoće da ekspropriše zemljište u cilju javnog interesa. Tada je u poziciji da nameće cenu. Zemljište, kako ističe, može da ekspropriše tako što će vlasnike placeva isplatiti po ceni po kojoj ga je on kupio i uračunati troškove koje je imao. Ili mu u zamenu ponuditi istu vrstu ili kategoriju zemljišta na drugoj lokaciji.

"Vlasnici placeva u blizini buduće trase obilaznice oko Beograda i aerodroma hektar poljoprivrednog zemljišta svojevremeno su kupovali za 2.000 maraka, a sada ga cene 1,5 miliona evra, jer znaju da će biti izuzeto za potrebe obilaznice ili preimenovano u građevinsko. U Americi država u takvim slučajevima kažnjava vlasnike parcela tako što promeni trasu puta ili zabrani promenu namene", navodi Bušatlija.

Protesti vlasnika zemlje na Korman polju (foto: sumadijapress.co.rs)

Tomić kaže da ne postoji mogućnost da se eksproprijacija spreči ili da se ne gradi objekat zato što se neko buni ili ne da zemlju. "Eksproprijacija ili izuzimanje je ništavno ako se radi bez javnog interesa, koji utvrđuje Vlada Srbije na osnovu planskih dokumenata. U ovom poslu nema pregovora sa vlasnicima parcela. Jer, cena nije stvar dogovora. Nju određuje Poreska uprava na osnovu tržišne vrednosti, odnosno prethodnih kupoprodajnih transakcija na susednim ili sličnim parcelama. Propisana vrednost je uglavnom prihvatljiva", kaže Tomić.

Prema njegovoj tvrdnji od 3.000 rešenja koja su uručena u 27 opština na Koridoru 10, pristiglo je samo 30 žalbi ili jedan procenat.

Ukoliko vlasnik zemljišta koje treba da bude izuzeto ne prihvata ponudu opštinskog odeljenja za imovinske odnose i ne dođe do zaključenja sporazuma, spisi se prosleđuju vanparničnom sudu. Njegov zadatak je da ponovo odredi visinu naknade.

Na delu obilaznice od Batajnice do Dobanovaca, oko čije cene se najviše spekulisalo budući da su na desetine pa i stotine hektara zemljišta u posedu Ljubiše Buhe Čumeta, PIK „Zemun” i biznismena Vojina Lazarević, to poljoprivredno zemljište „Putevi Srbije” su isplaćivali od 15 do 20 evra po metru kvadratnom, a građevinsko od 25 do 30 evra. U Preševu su plaćali 10 evra za kvadratni metar, u Bujanovcu devet, a u Vranju šest evra.

Da vlasnici parcela nisu baš uvek zadovoljni ponuđenim iznosima potvrdio je svojevremeno Borivoje Ivanović iz sela Stublenica kod Uba kroz čiju njivu treba da prođe autoput Beograd – južni Jadran. Ponuda od 5.000 evra za hektar pre dve godine nije ga obradovala, jer on kako nam je tada rekao, vrednost svog imanja ne meri u evrima već u grlima stoke. Tako je proračunao da je pre četiri decenije morao da proda 13 krava, da bi kupio dva hektara, a sada će od dobijenih para, moći da pazari četiri grla stoke.