Šta sve može da se kupi za dinar?

Godinama se dizala prašina zbog toga što su šećerane prodate za tri evra, požalio se nedavno biznismen Miodrag Kostić.

On je dodao da danas postoje mnoga preduzeća u Srbiji čiji bi radnici rado pristali da firmu prodaju i za dinar, ali niko neće da ih kupi. Verovatno bi još morali i da doplate da bi ih neko preuzeo, napomenuo je tada Kostić.

Ekonomska realnost u zemlji je, nažalost, takva da za dinar možda može kupiti preuzeće u nekom nerazvijenom mestu, ali realno i bukvalno – ništa više. Odlukom Narodne banke Srbije iz 2007. godine o povlačenju iz opticaja kovanog novca apoena od 50 para, dinar izgubio je svoje „delove” i praktično postao osnovna novčana jedinica.

Međutim, kako pokazuje naša matematika, za dinar može da se kupi tek toliko mesa koliko da se zaglavi među zube: dva grama pilećeg filea ili gram kulena. Ni ceo gram zlatiborske slanine. Da može jaje da se podeli, trgovac u samousluzi bi kupcu koji mu da dinar zauzvart dao tek desetinu jajeta. Daleko teži posao za prodavca bio bi odredi dvadesetčetvrtinu limuna ili da sa preciznošću odseče petinu kriške hleba.

Od osnovnih životnih namirnica potrošači bi po toj ceni mogli da biraju između kašike brašna ili sirćeta, kašičice ulja ili šačice soli.

Pušači bi za iste pare jedva mogli da povuku dva dima crvenog „malbora”, jer za dinar može da se pazari tek osmina jedne cigarete. Sladokuscima je na raspolaganju zadovoljstvo koje pruža četvrtina kockice „milka” čokolade ili deseti deo čokoladne bananice. Ljubitelji gaziranog pića za dinar bi popili samo gutljaj „koka-kole”. Od sredstva za higijenu kupac bi mogao u potrošačku korpu da naslaže čak 10 listića toalet papira ili jednu papirnu maramicu.

Sa jednim dinarom u džepu u bioskopu bi gledalac filma „Seks i grad 2” ostao nepuna dva minuta, a relaks masaža za iste pare trajala bi malo više od dve sekunde. Na Beogradskoj berzi za pazarenje najjeftinije akcije kupcu bi nedostajalo još 39 dinara, na primer.

To što za osnovnu novčanu jedinicu ne može da se kupi apsolutno ništa, prema rečima Petra Bogosavljevića, predsednika Pokreta za zaštitu potrošača, pokazuje koliko je drastično u Srbiji pala kupovna moć. Jer, i za mnogo veće sume, kupci iz radnja izlaze praznih šaka. "Kriza standarda je duboka, a država je svojim potezima mnogi tome doprinela i još doprinosi. Promet u maloprodajama pada, prosečna korpa u radnjama sve je manja, a novčanici sve tanji. Nažalost, to je naša realnost", kaže on.