Vladu podelilo 5.000 dinara bonusa

Još nije napravljen dogovor po kom kriterijumu i kada će se zaposlenima, penzionerima, socijalno ugroženima i nerazvijenim opštinama podeliti 6,5 milijardi dinara.

Jedino je izvesno da je novac obezbeđen - i to iz dobiti koju su u prošloj godini ostvarili NBS, Telekom Srbija, PTT Srbija i Aerodrom „Nikola Tesla“.

Kako kaže ministarka finansija Diana Dragutinović, sa MMF je dogovorena samo suma koju možemo da potrošimo. "I u pismu o namerama koje smo pripremili za sednicu Izvršnog borda direktora Fonda navodi se samo kompletan iznos od 6,5 milijardi dinara. Kako ćemo tu sumu raspodeliti, zavisi od nas", kaže Dragutinović. Da podsetimo, prilikom predstavljanja rezultata pregovora o četvrtoj reviziji aranžmana koju imamo sa Fondom, predstavnici Vlade Srbije obelodanili su da će od dogovorenog iznosa po dve milijarde dinara otići za jednokratne isplate zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima, milijarda za transfere u 46 nerazvijenih opština, dok će se 1,5 milijardi dinara utrošiti za razne projekte zbrinjavanja socijalno ugroženih kategorija.

Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić izričit je da se, kada su u pitanju zaposleni u javnom sektoru, sa misijom Fonda razgovaralo o mogućnostima isplate regresa za godišnji odmor.

"Ideja o isplati regresa za godišnji odmor javila se jer smo, ipak, posle dužeg vremena ostvarili neki privredni rast, dovoljan da se bar malo popusti stega koju zbog zamrznutih zarada značajno osećaju zaposleni u javnom sektoru. Oni su, da podsetim, ranije dobijali regres za godišnji odmor koji, zbog krize, nije isplaćen prošle godine", objašnjava Dinkić. Zabunu u javnosti je, smatra Dinkić, unela činjenica da je nameravana isplata nazvana „bonusom“. "Ovo nije nikakva nagrada niti socijalna kategorija", kategoričan je Dinkić.

"Zato sam i predložio da tu naknadu dobiju svi koji rade u javnim službama, a imaju zaradu do 80.000 dinara. Regres za godišnji odmor je uvek isplaćivan linearno i ne vidim razlog zašto na njega ne bi imali pravo i lekari, profesori, policajci ili viši činovi u vojsci. Izdvojen iznos apsolutno pokriva isplatu po 5.000 dinara svima u javnom sektoru, izuzev ministrima, državnim sekretarima i drugim postavljenim licima", kaže on.

Ministarka finansija, s druge strane, priznaje da se ne slaže sa kolegom iz Vlade. "Još uvek nije dogovoren način raspodele, a moje preferencije nisu na strani ideje ministra Dinkića. Verujem da je najbolje da jednokratnu nadoknadu prime oni čija zarada ne prelazi 40.000 dinara", kaže Diana Dragutinović.

Inače, taj limit zarade prošle godine bio je i granica iznad koje su bile dodatno, sa po pet odsto, oporezovane plate u državnoj administraciji.

Kada je u pitanju isplata nadoknada penzionerima, čeka se formula koju bi, prema dogovoru u Vladi, trebalo da izradi potpredsednik Jovan Krkobabić u saradnji sa Fondom PIO.

"Prema dogovoru sa MMF, naknade penzionerima mogu se raspodeliti kao socijalna podrška za ugrožene kategorije najstarijih. Visina naknade, eventualni limiti i vreme isplate u nadležnosti su potpredsednika Krkobabića", ističe ministar Dinkić.

A statistika govori da mu zadatak ni malo neće biti lak. Jer, prema podacima PIO, najnižu penziju od 11.088 dinara prima preko 57.500 ljudi, odnosno trećina ukupnog broja penzionera, a penzionera sa primanjima većim od 72.000 dinara ima samo 1,3 odsto. Prosečna penzija, da podsetimo, zamrznuta je prošle godine na nivou ispod 21.000 dinara.