Loše gazdovanje imovinom PIO fonda

Na lisit imovine kojom fond raspolaže nalazi se 44.000 kvadrata poslovnog prostora, 600 stanova, nekoliko hotela i pakete "zamrznutih" akcija.

Svako novo rukovodstvo PIO fonda formiralo je svoju komisiju za popis imovine, ali se od toga dalje nije otišlo, iako članovi Upravnog odbora baš u imovini vide spas Fonda i mogućnost da se samo od nje ubuduće isplaćuju penzije.

Fond PIO trenutno raspolaže sa oko 40.000 kvadrata poslovnog prostora. U polovini ovih lokala, zgrada i objekata smeštene su filijale i službe samog Fonda. Ostatak se daje u zakup. Većinu, doduše, koriste penzionerska udruženja - besplatno.

U gotovo svakom gradu u Srbiji mogu se naći paradoksalni primeri kako Fond na najatraktivnijim lokacijama gubi novac.

Tako se, potpuno besplatno, opštinska udruženja penzionera baškare na čak 4.235 kvadrata u Leskovcu, zatim u Šapcu na 356 kvadrata, u Kragujevcu na 620 kvadrata, u Aranđelovcu u 254 kvadrata, u Smederevu na 500 kvadrata...

"Teško je i proceniti koliko se ovakvim poslovanjem mesečno izgubi novca", ocenjuju i pojedini članovi UO.

"Dodatni je problem što i sama udruženja ponekad ustupaju prostor drugim korisnicima, a često i političkim partijama. Naročito u vreme kampanje. Jedan od najčešćih gostiju je PUPS", navode u PIO fondu.

Ko onda dozvoljava ovakvu politiku? Rkovodstvo opravdanja pronalazi u zakonodavstvu, koje je, po svemu sudeći veoma loše i najviše šteti baš penzionerima.

"Ranije su funkcionisale samoupravne interesne zajednice (SIZ) i one su pre dvadeset, trideset godina donosile odluke da se određeni poslovni prostor fonda obavezno dodeljujue penzionerskim organizacijama. Čak se namenski gradio prostor za njih. Od tada pa do danas niko nije tu odluku poništio", objašnjavaju u UO fonda.

Od 10.000 stanova ostalo oko 600

PIO fond Srbije u svom vlasništvu ima 604 stana. Nekada ih je bilo 10.000.

"Njihov broj je drastično umanjen devedesetih kada je počeo otkup, pa je samo u Beogradu od 4.600 stanova Fond spao na svega stotinak", kažu u Fondu i dodaju da je upravo zato 2008. godine donet pravilnik, čija je svrha bila da se zaustavi dalje otuđivanje imovine.

Tada je propisano da se stanovi mogu samo davati u zakup i to na pet godina, ali je predviđena i mogućnost produženja. Ipak, od tada do danas, konkursa za useljenje u neki od njih, kao ni za davanje kredita za poboljšanje uslova stanovanja, nije bilo.

Fond vodi i sudske postupke zbog bespravnih useljavanja, ali niko nije raspoložen da precizira koliko ih je trenutno. Oni se uglavnom odnose na one stanare koji su se useljavali bez ičije dozvole, ali i na rodbinu preminulih stanara koji su bili legalni zakupci.

I hoteli za džabe

Kiriju Fond ne prikuplja ni od hotela. Tako je neiskorišćen i potencijal u Sokobanji. Pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Sokobanji prošle je godine priznato pravo svojine PIO Fondu nad delom imovine u "Zdravljaku". Prema toj odluci, Fond raspolaže sa 45 soba u kojima su 93 ležaja. Fond, međutim, još nije preuzeo svoje pravo i finansijski. Cena ležaja u "Zdravljaku" je, inače, 3.000 dinara po danu, pa je Fond mesečno na gubitku više od osam miliona dinara.