Vlada će revidirati deficit budžeta

Cvetković je napomenuo da će se deficit budžeta popunjavati dividendama od javnih preduzeća kojima je osnivač država Srbija.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković kaže da je postignut dogovor sa MMF-om o zamrzavanju penzija i plata u javnom sektoru do kraja godine.

On kaže da će iz budžeta biti izdvojeno oko 6,5 milijardi dinara za jednokratnu pomoć zaposlenih u javnom sektoru za najnižim primanjima i penzionerima kao i najsiromašnijim opštinama u Srbiji.

"Mi smo ubeđeni da dogovor s MMF-om predstavlja neku vrstu davanje garancije dstranim , pa i domaćim investitorima, da fiskalna i ekonomska politika koja se vodi u ovoj zemlji, jeste održiva i da je ona politika koja će obezbediti stabilnost ne samo na kratak, već i na duži rok", rekao je Cvetković.

Trenutno slabljenje dinara

Premijer Vlade Mirko Cvetković ne očekuje da slabljenje dinara, koje je bilo proteklih nekoliko dana, bude dugoročni trend. Imamo stabilnu situaciju, visoke devizne rezerve i relativno nisku inflaciju, rekao je Cvetković i dodao da ne misli da će se nastaviti intenzivno slabljenje dinara.

Cvetković je, na pitanje da li će na kurs dinara uticati dogovor sa MMF, odgovorio da je uspeh pregovora pokazatelj stranim investitorima da je ekonomska i finansijska politika u Srbiji održiva i stabilna.

Premijer je, na pitanje o većem obimu izdavanja trezorskih zapisa, naglasio da vlada razmišlja o takvoj mogućnosti i to sa dospećem na tri do pet godina, pošto Ministarstvo finansija, odnosno Uprava za trezor trenutno izdaje te harije od vrednosti sa ročnošću od tri, šeset, dvanaest i osamnaest meseci.

Prihodi od prodaje trezorskih zapisa na tržištu, neće se upotrebljavati za "peglanje" deficita budžeta, već za dalju afirmaciju dinara kao nacionalne valute, rekao je Cvetković.

Premijer je rekao i da je stigla dobra vest o rastu industrijske proizvodnje u Srbiji koja je u periodu od janura do aprila porasla za jedanaest odsto, u odnosu na isti period prošle godine, a samo u prvom kvartalu ove godine je uvećana 4,8 procenata.

Vlada će teško finansirati deficit

Ekonomista Ivan Nikolić kaže da je „jako lepo što su nam dozvolili širenje deficita i čini mi se da je taj potez bio iznuđen budući da se ne može očekivati do kraja godine neke veće uštede u budžetu pa samim tim usled sporijeg oporavka, odnosno slabije privredne aktivnosti se i deficit proširio“.

On navodi da bi moglo biti problema sa planom da se kratkokročne hartije kojima se zadužuje trezor i iojima povlači likvidnost sa tržišta, i kojima finansira deficit, zamene nekim dugoročnijim.

„Odgovor finansijskog tržišta, odnosno banaka i svih ostalih učesnika na tržištu, na to se mogao videti juče prilikom prodaje šestomesečnih zapisa koji su realizovani samo polovično. Želja je bila da se na taj način obezbedi šest milijardi dinara, a samo nešto više od tri milijardi je uspelo da se proda. I to po mnogo višim kamatnim stopama nego što su postojali prethodnih nedelja“, kaže on.

Nikolić kaže da je „pokidana veza koja je postojala ranijih meseci da se sa smanjenjem repo stope, odnosno osnovne stope na tržištu koje određuje Narodna banka, kreću i ostale kamate na tržištu. Sad imamo jasnu situaciju da kamatne stope rastu i država neće moći da računa da će se zaduživati po nekim nižim kamatnim stopama kakave su postojale prethodnih nedelja“.

„Pošto deficit ne može da se finansira na domaćem tržištu, a ministarka finansija je rekla da i ne razmišlja o zaduživanju u inostranstvu, rešenje se mora tražiti u novim uštedama . Bojim se da će uštede ponovo morati da budu potrošne stavke ili kupovina roba i usluga ili plate zaposlenih u javnoj administraciji“, objašnjava Nikolić.