Evro prešao 100 dinara i ne staje

Nije pomogla čak ni intervencija Narodne banke Srbije, koja je u ponedeljak u više navrata reagovala na međubankarskom deviznom tržištu i prodala 90 miliona evra.

Ni ova rekordna, dnevna prodaja deviznih rezervi nije uspela da zaustavi pad domaće valute, a evro će do kraja godine, po svemu sudeći, nastaviti da raste u odnosu na dinar.

Od početka godine, prema podacima centralne banke, evro je oslabio za oko četiri odsto. Za tri meseca dinar je oslabio za oko 4,2 odsto. U aprilu je zabeleženo čak i jačanje dinara od 0,50 odsto, ali je u poslednjih sedam dana, domaća valuta ponovo na nizbrdici.

NBS: Nervoza zbog Grčke podigla evro

Narodna banka Srbije je mišljenja da je skok evra regionalnog karaktera, a ekonomisti da je posledica prevelikog duga i visokog uvoza za koji treba da se obezbede devize.

„Poslednja kretanja kursa su pre svega rezultat regionalnih kretanja. Privremena nervoza investitora usled krize na nekim evropskim tržištima dovela je do njihove manje spremnosti da preuzimaju rizik u zemljama u regionu, što se reflektovalo u slabljenju valuta gotovo svih zemalja u regionu. Tako su u poslednja dva dana poljski zlot i mađarska forinta oslabili oko dva odsto“, ističe Bojan Marković, viceguverner NBS.

On kaže da će „za stabilnost dinara važnu ulogu imati i pozitivna ocena revizije aranžmana sa MMF koja se očekuje tokom sledeće nedelje. Procena NBS je da trenutni nivo deviznog kursa ne ugrožava ostvarivanje našeg inflacionog cilja od šest plus - minus dva odsto na kraju 2010. i četiri plus-minus 1.5 odsto na kraju 2011. godine“.

Rast evra poskupljuje kredite

Novi pad dinara, negativno će se odraziti na sve građane koji su zaduženi kreditima sa valutnom klauzulom, jer će im rate dodatno porasti. Tako je za stambeni kredit, čija je rata 320 evra, u januaru trebalo izdvojiti 31.508 dinara, dok je ta rata u dinarima sada uvećana za 500 dinara. Veća su dugovanja i podstanarima koji svoje kirije plaćaju u devizama, privredi koja otplaćuje indeksirane kredite.

Danak velike evroizacije očito da u Srbiji svi plaćaju. Toga je svestan i premijer Mirko Cvetković koji je juče, govoreći o stabilnosti dinara, rekao da naš problem nije kurs, nego evroizacija dinarskih transakcija i „skriveni dvovalutni sistem“.

„Prosečnog građanina u situaciji niske inflacije devizni kurs može interesovati jedino ako je uzeo kredit koji se indeksira prema kursu, pa kad kurs poraste, njemu strahovito poskupi kredit, a da je uzeo dinarski kredit, devizni kurs ga uopšte ne bi interesovao“, objasnio je Cvetković.

Za utehu je to što u kratkom roku ne treba očekivati povećanje kamatnih stopa, a ovo se naročito odnosi za stambene zajmove u otplati sa promenljivom kamatnom stopom, a vezane za Euribor.

Međutim, kao što ne možemo da utičemo na kretanje deviznog kursa, tako ne možemo ni na kretanje Euribora i Libora. Dok kursne promene utiču mesečno na visinu rate, u zavisnosti od politike banke u slučaju promenljivih kamatnih stopa, kamate se menjaju najčešće kvartalno.

Privredi odgovara samo stabilna valuta

Jak evro naročito pogoduje izvoznicima, međutim, ono što na prvi pogled deluje logično nije baš tako. Kompanijama, bez obzira na to da li prodaju van granica Srbije ili ne, na prvom mestu jeste sigurnost i stabilnost u poslovanju.

„Tačno je da jačanje evra pogoduje izvozu. Ali, s druge strane, raste trošak vrednosti uvozne supstance, raste iznos obaveza za kredite koji su indeksirani u evro, kao i trošak negativnih kursnih razlika. Najgore od svega je zapravo što trpimo zbog nestabilnosti u poslovanju“, kaže Jelena Petković, direktor Funkcije podrške korporativnog upravljanja Tigra.

Miroslav Miletić, generalni direktor „Bambi Banata“, ističe da su, bez obzira na to što izvoze trećinu proizvodnje, u međuvremenu uvođenjem čokolade u svoj asortiman postali značajni uvoznik. Zato im je veoma važna stabilnost. „Bez toga, svi naši biznis planovi padaju u vodu, ne samo dugoročni i srednjoročni već i kvartalni“, kaže Miletić.

Bankari: Tehnički faktori podigli kurs

Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete Ženeral banke, ističe da su uglavnom tehnički faktori gurali kurs preko 100 dinara, pa i preko 101 dinar tokom dana.

„Reč je o klasičnom mehanizmu ponude i tražnje na takozvanim nivoima ’otpora’ i ’podrške’. Onog trenutka kada je kurs prešao dosadašnju psihološku barijeru od 100 dinara za jedan evro, automatski je novi nivo postao njegova ’podrška’ da ide na veći nivo od 101 dinar. Vremenom će ili tržište samo definisati novi ravnotežni nivo kursa ili će NBS reagovati agresivnijim intervencijama, kako bi ubrzala ovo uravnoteženje i smanjila velike dnevne oscilacije“, istakla je Miladinovski.

Mirko Španović, član Izvršnog odbora Hipo Alpe Adrija banke, kaže da je kretanje nacionalne valute u odnosu na evro i prelazak granice od 100 dinara rezultat normalnih tržišnih oscilacija i da ne očekuje značajnije posledice po buduće kretanje kursa.

„Međusobni odnos svetskih valuta prema evru, dolaru, funti ili švajcarskom franku, na dnevnoj bazi, varira u mnogo većem obimu u odnosu na promene odnosa između dinara i evra“, kaže Španović.