Broj siromašnih veći za 6,9 odsto

Menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Žarko Šunderić kaže da je prošle godine procenat siromašnih iznosio 6,1 odsto i napomenuo da su neke grupe pod većim rizikom od siromaštva - deca i mladi, osobe starije od 65 godina, a posebno oni koje nemaju završenu osnovnu školu, Romi, invalidi, izbeglice i raseljena lica.

Šuderić je podsetio da su lane granicu siromaštva predstavljala primanja od 8.022 dinara i napomenuo da se veliki broj gradjana nalazi neposredno iznad te linije. Siromaštvo je izraženije u seoskim nego gradskim područjima, a socijalnu pomoć dobija 170.000 stanovnika Srbije, ili tek 20 odsto siromašnih.

On je naveo da je do povećanja siromaštva doveo i pad zaposlenosti u realnom sektoru za 4,7 odsto i dodao da Srbija ima potrebu, ali i obavezu, da u procesu priključivanja Evropskoj uniji radi na novim programima za smanjenje siromaštva, kao što je osnivanje preduzeća sa socijlnim ciljevima, kakva već odavno postoje u Evropi, koja insisitira na socijalno odgovornoj ekonomji.

Socijalna preduzeća za smanjivanje siromaštva

U Srbiji bi trebalo razmotriti različite modele socijalnog preduzetništva iz evropske prakse, sa ciljem da se neki primene u našoj zemlji i na taj način kroz radno angažovanje socijalno ugroženih, smanji rastuće siromaštvo.

Srbija je ponovo suočena sa rastom siromaštva i nezaposlenosti, a problem je što je sistem socijalne zaštite u velikoj meri decentralizovan, a opštine nemaju dovoljno sredstava. Dodatni problem predstavlja nepostojanje socijalnih usluga u lokalnim zajednicama, kao i nevladinih organizacija, sa kojima je dosta uradjeno u sociljanoj zaštiti.

Državna sekretarka u Ministarstvu rada Ljiljana Lučić je istakla da je svetska kriza aktuelizovala socijalna preduzeća kao korektiv u tržišnoj ekonomiji, s obzirom da su mogućnosti u pogledu socijalnih davanja ograničene. Lučićeva je rekla da će novim zakonom o sociljanoj zaštiti, koji treba da bude donet do kraja godine, biti predvidjeno da se socijalne usluge finansiraju iz republičkog budžeta.

Socijalna preduzeća imaju specifičnu misiju da donesu korist svojim članovima i korisnicima svojih usluga, a pri tome je značajano uspostavljanje partnerstva izmedju državnog i privatnog sektora, pri čemu je potrebno izraditi celovit model održive socijalne ekonomije.