Jelašića "oterale" devizne rezerve?

Kako saznaje Danas od dobro obaveštenih izvora bliskih guverneru, Vlada je sve bliža ideji koju su izneli uticajni privrednici na nedavno održanom Biznis forumu na Kopaoniku, da se deo rezervi iskoristi kao depozit države u bankama na osnovu kojih bi one imale neku vrstu garancije i obavezu da odobravaju povoljnije kredite kompanijama.

Međutim, kako Danas saznaje, guverner Jelašić oštro se protivio bilo kakvom smanjivanju deviznih rezervi jer bi to, uz povećanu potrošnju države, dugoročno moglo da ima ozbiljne posledice po ekonomiju zemlje.

Naime, visina deviznih rezervi važan je pokazatelj sposobnosti države da servisira svoje obaveze pa bi njihovo smanjenje, između ostalog, moglo da umanji i kreditni rejting Srbije što za sobom povlači niz negativnih efekata. Tako nešto odvratilo bi investitore da ulažu, a pogotovo finansijske institucije da pozajmljuju Srbiji sredstva koja su joj još uvek potrebna za održavanje makroekonomske stabilnosti.

Sa manjkom deviznih sredstava na kraju bi morao da se suoči guverner jer bi usledilo slabljenje dinara za šta bi verovatno ponovo bio okarakterisan kao glavni krivac. Ekonomista Miladin Kovačević smatra da se novac iz deviznih rezervi ne može jednostavno uzeti i pustiti u promet i podseća da je osnovna funkcija rezervi da obezbede spoljnu likvidnost i da služe kao najvažniji instrument monetarne politike, kojim će se sprečavati preterane fluktuacije kursa i šokovi na deviznom tržištu.

Što se tiče mogućnosti da se rezerve koriste kao depoziti, koji bi poslužili radi obezbeđivanja sredstava za kreditiranje, Kovačević napominje da je slična stvar urađena u Kini, koja ima ogromne devizne rezerve i koja je jedan njihov deo iskoristila za kupovinu američkih državnih zapisa.

“Sad, druga je stvar da li neko vidi sličnost između jedne male Srbije i Kine“, kaže Kovačević i dodaje da u uslovima krize nije verovatno da ćemo se lako osloboditi depresijacijskih pritisaka, zbog čega su devizne rezerve ključna kočnica destabilizaciji i zato ih treba trošiti vrlo oprezno.

Kovačević smatra da bi bilo moguće uraditi preciznu analizu kojom bi se projektovala dinamika trošenja deviznih rezervi, nakon čega bi mogle da se sagledaju mogućnosti za preusmeravanje budućih priraštaja u deviznim rezervama ka depozitima, tako da se trenutna sredstva ne diraju. Zoran Grubješić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da je po pitanju načina trošenja deviznih rezervi bliži stavu guvernera Jelašića da ne bi trebalo koristit rezervei za podsticanje privrede, već da bi trebalo da služe osnovnim namenama, kao što su održavanje devizne likvidnosti i stabilizacija kursa.

„Nisam pristalica toga da se ta sredstva drugačije koriste. To bi oslabilo našu monetarnu poziciju, a postoji i opasnost da se padne ispod nivoa donje granice visine deviznih rezervi, koji je dogovoren sa MMF-om. Korišćenje rezervi za pomoć privredi bi bio loš signal i uticalo bi na gubljenje nezavisnosti monetarne politike, što bi odbilo investitore, mada je moguće da bi privuklo špekulante“, uveren je Grubješić.

Jelašić: Nemam ugovoren posao

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić i dalje ne želi da iznosi detalje o razlozima svoje ostavke, ali kaže da je ostavku podneo iz ličnih razloga i da nema ugovoren novi posao.

"Ja shvatam da je nemoguće u ovoj zemlji objasniti da neko ide iz ličnih razloga, kao i da je nemoguće objasniti da već nemam ugovoreni posao, ali, evo, mogu da se zakunem", rekao je Jelašić i rekao da još nije tražio posao, i da niko iz Vlade Srbije sa njim nije razgovarao o mogućnosti novog posla.

On je u izjavi novinarima negirao da je podneo ostavku zbog toga "što mu je kap u prepunoj čaši" bila odluka Vlade o odobravanju subvencioniranih potrošačkih kredita, navodeći da ti krediti čine samo 2,5 odsto postojeće kreditne mase.

Jelašić dodaje da Srbija mora da vodi računa o tekućoj potrošnji i da ne sme da troši više nego što se zaradi. Odlazeći guverner ostao je dosledan u upozorenjima da prekomerna javna potrošnja može Srbiju voditi "ka grčkom scenariju". Posebno je važno da se sredstva investiraju, a ne da odlaze na tekuću potrošnju, poručio je on.

On je ocenio da Srbija ima novac za investicije i založio se za investiranje jer će tako državi ostati putevi i hidroelektrane, a biće privučeni i strani ulagači. Jelašić je rekao da je problem u nedostatku planova za nove investicije, eksproprijaciji zemljišta i tenderima i da je trebalo da neki ovogodišnji projekti već počnu da se sprovode.

Jelašić je rekao da je dugi vremenski period na snazi bio "kreditni bum" i nova zaduživanja, dok su prihodi od privatizacije i to više od 50 odsto završavali u budžetu, a onda umesto u investicije, ta sredstva si odlazila u javnu potrošnju.

Rast bruto domaćeg proizvoda Srbije ostvarivan je na račun sektora usluga, a generisao ga je i uvoz robe i potrošnja te uvezene robe u zemlji, kazao je on i podsetio da je sve to imalo za posledicu povećanje prihoda budžeta od poreza na dodatu vrednost i od carina, što je ciklično stvaralo nove prihode za javnu potrošnju.

On je rekao i da bi, ako dođe do povećanja plata i penzija za samo jedan odsto, trebalo za to godišnje izdvojiti sedam milijardi dinara.

O ostavci guvernera

Jedan od zagovornika stabilnije domaće valute, predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin kaže da su procene pri reakcijama NBS i guvernera bile neblagovremene i da se često moglo brže reagovati, dok direktorka Biznis Info grupe i ekonomska novinarka Biljana Stepanović, međutim, smatra da su ovakve kritike neutemeljene.

U javnosti ne jenjavaju spekulacije o tome zbog čega je guverner NBS podneo ostavku. Uglavnom se svi slažu da je odlazeći guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić odluku o stavci doneo zbog brojnih pritisaka, kako političara tako i biznismena, da brani kurs dinara.

"Ono što su naše kritike bile jeste da su i procene pri reakcijama bile neblagovremene i da su reakcije bile često poslednične a ne preventivne, kao i da se u tom momentu nekada moglo reagovati brže i efikasnije i da bi te štete bile manje", rekao je Bugarin i dodao da je od guvernera "traženo da imamo jedan predvidiv okvir u kome je moguće planirati makar na mikro planu ili makar na godišnjem nivou”.

Biljana Stepanović, međutim, smatra da su ovakve kritike neutemeljene i ukazuje na činjenicu da su devizne rezerve ograničen resusrs, koji se mora pažljivo koristiti.

"Nekako mi je upadalo u oči da se svi stalno obrušavaju na NBS i svi čekaju da im banka nekim čarobnim štapićem reši problem-evo znate kurs je toliki i toliki. Dobro, ali kolika nam je javna potrošnja, koliki nam je budž deficit, koliki je rast naše privrede i šta je to što smo uradili da bismo imali veći priliv a manji odliv, da imamo manji pritisak na kurs?", kaže ona.

"Pa u danu kada je Jelašić podneo ostavku NBS je prodala 40 miliona evra zbog nervoze i pritiska na kurs. Dakle, stotine miliona evra su prodate za odbranu kursa- pa mogli smo sve da prodamo i šta bismo sada radili“, dodaje Biljana Stepanović.