Beograd --
Narodna banka Srbije bi morala da sankcioniše banke koje dnevno špekulišu kursom dinara jer NBS zna i vidi ko to radi, kaže Goran Pitić.
„Borba za profit je legitimno pravo banaka, ali je i to pitanje mere. NBS, međutim, ne može da obuzda evro ukoliko je privreda slaba, ukoliko deviza ima malo na tržištu“, onjašnjava Pitić, predsednik UO „Sosijete ženeral banke”.
On potvrđuje da bankarskog špekulisanja ima i da bi NBS morala takve da sankcioniše. Na pitanje zašto su banke u Srbiji tako rigidne dok privreda vapi za kreditima, Pitić objašnjava da je reč o riziku.
„Nisu sve banke restriktivne, ima i onih koje imaju apetit za privredu. Ovde postoji ozbiljna percepcija rizika. Vlada je morala da aktivira agenciju za osiguranje. To bi značilo da ako se radi o određenim projektima preko banaka, da Vlada ulazi sa određenim garancijama, radi podele rizika. Uz to, malo je kvalitetnih projekata koje banke mogu da finansiraju“, kaže on.
Pitić smatra da su predlozi da se novac iz deviznih rezervi ubaci u privredu pojednostavljeni i da imaju smisao samo ukoliko se to vezuje za oslobađanje banaka od obavezne rezerve.
Da bi Vlada sprečila dalji pad dinara, treba da bude efikasna u korišćenju sredstava koja su joj na raspolaganju kao što su zajmovi za infrastrukturu kako bi pogurala privredu, smatra Pitić. „Ako se to ne desi, dinar će i dalje klizati pomalo do kraja godine. To što se dešava od početka godine ipak je mimo očekivanja i odraz je slabe ekonomije“, zaključuje on.
Slaba koordinacija između NBS i Vlade
Govoreći o poverenju u Vladu u situaciji u kojoj ministri ekonomije i finansija imaju različite vizije budućih reformi, Goran Pitić kaže da je to veliki nedostatak Vlade. „Mi odavno znamo da ne postoji jedan glas, kao što ne postoji suštinska koordinacija između NBS i Vlade. Oni puno novca nameravaju da usmere u javne radove i u privredu kroz subvencionisane kredite. Nisam siguran da je neko predvideo sve važne projekte jer da bi se uzele pare, oni moraju fantastično da se pripreme. Dosadašnja praksa nas ne uverava da je to realno, a to je rezervoar za rast privrede“, kaže Pitić.
Da će kurs do kraja godina ipak biti stabilan smatra Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora „Erste banke”. „Na jačanje dinara može da utiče priliv novca iz inostranstva i što ga bude više, biće bolje. Očekujem da će kurs do kraja godine biti stabilan i da će se kretati oko 100 plus minus 10 odsto. Stabilan kurs znači da neće biti velikih turbulencija, odnosno da ćemo godinu završiti sa kursom od 110 dinara za evro, ali ta pomeranja neće biti drastična“, kaže Carić i dodaje da banke „ne špekulišu kroz kurs”.
Dejan Janjatović, član Izvršnog odbora „Prokredit banke”, kaže da je normalno da kurs depresira jer je inflacija prošle godine bila 6,6 odsto.
„Pad dinara nije preveliko iznenađenje za nas. Međutim, jeste to da je dinar za tako kratko vreme od početka godine izgubio dosta svoje vrednosti. Sada je jasno da on prati privredu. Očekujem na osnovu mera Vlade i NBS da se smanji pritisak za devizama i verujem da će doprineti stabilizaciji kursa. Nezahvalno je prognozirati koliko dinar može da oslabi do kraja godine i priče o 120 dinara za evro, recimo, potpuno su nerealne“, navodi on.
O tome da su prognoze nezahvalne slaže se i Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora „Banke Inteze”.
„I prošle godine u prva tri meseca NBS je intervenisala kao i sada. Kretanje kursa prepušteno je tržištu. Mi nemamo izvoz, strane direktne investicije, dokapitalizaciju banaka i kada nema deviza, teško je predvideti šta će se dešavati sa kursom. U ovom trenutku prometi su minimalni, oko 10 miliona evra, i kurs na tom prometu ode 0,1 ili 0,2 dinara. To je beznačajan promet jer je normalan bio pre dve godine između 200 i 300 miliona evra. Tada je bilo puno deviza iz privatizacije i zato ne treba očekivati čuda“, zaključuje ona.
Izgradnja prve deonice autoputa Beograd - južni Jadran trebalo bi da počne krajem maja 2010, kaže ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović.
Ruski ambasador Aleksandar Konuzin je poručio ruskim investitorima da, zbog potencijalnih rizika, ubuduće budu oprezniji kada je reč o ulaganju u Srbiju.
Mineral pronađen u okolini Loznice sadrži litijum za kojim, kako piše „Njujork tajms”, širom sveta traga oko 60 rudarskih kompanija, spremnih na investicije.
U narednih pet do sedam godina, u oblasti energetike biće investirano oko devet milijardi evra, najavio je ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić.
Rok za zahteve za legalizaciju ističe večeras, a Oliver Dulić kaže da će oni koji ne predaju zahtev u roku morati da plati duplo ili će im objekat biti srušen.
Železnice Srbije će u narednih dana potpisati ugovore o remontu i nabavci novih vagona i lokomotiva u vrednosti od 2,1 milijarde dinara, sa osam preduzeća.
Vlada Srbije rešila je da "stavi tačku" na nepravilnosti u raspolaganju državnim nekretninama, zbog kojih je budžet godinama bio uskraćivan za milionske sume.
Ministar prostornog planiranja Oliver Dulić kaže da je veliki broj banaka koje žele da učestvuju u projektu finansiranja subvencionisane izgradnje stanova.
Fabrika akumulatora Sombor FAS izvezla je prošle godine više od 70 odsto proizvodnje i loš uticaj ekonomske krize prebrodila u prvoj polovini protekle godine.
Ukoliko bi se usvojio predlog izmena Zakona o podeli besplatnih akcija javnih preduzeća, to bi doprinele "rastu korupcije u zemlji", kaže Milić Milovanović.
Na konkurs kompanije Sloboda u Čačku za prijem 70 radnika u pogon pirotehnike prijavilo se oko hiljadu kandidata, a počelo je da radi prvih 40 novozaposlenih.
Gas neće poskupeti u ovoj grejnoj sezoni, a korigovanje cene struje razmatraće se kada budemo imali jasne pokazatelje industrijskog rasta, kaže Petar Škundrić.
Savet za borbu protiv korupcije će tražiti ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o konverziji prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem.
Do kraja godine moramo da rešimo pitanje vezano za strateško partnerstvo ili privatizaciju „Jat ervejza“, kaže ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.
Komentar
06. septembar 2010.
| Izvor: Danas
| Autor: Ruža Ćirković Neko tamo, neko onamo mi - u Lihtenštajn Bavila sam se prošle nedelje negativnim posledicama narkomanske zavisnosti država poput Srbije od stranih investicija -
...
Dalje
pretraži po celom b92.net
Bavila sam se prošle nedelje negativnim posledicama narkomanske zavisnosti država poput Srbije od stranih investicija -
...
