Beograd --
U sektoru prodaje električnih uređaja prošle godine bez posla je ostalo nekoliko hiljada ljudi jer su usled nedostatka mušterija radnje zatvorene.
Pored trgovinskih kuća Eltim i Pevec, zatvorene su i mnoge male radnje koje su se bavile prodajom električnih aparata. Trend zatvaranja radnji će, tvrde trgovci, zbog uvođenja ekološke takse na električne uređaje biti nastavljen, budući da će cene kućnih aparata, zbog ovog nameta, skočiti za 20 odsto pa će mnogima čak i kupovina miksera predstavljati pravi luksuz.
Uredba Vlade o plaćanju ekološke takse na električne aparate usvojena je prošle nedelje. Taksa će se plaćati po kilogramu kućnog aparata, a prikupljeni novac odlaziće u Fond za zaštitu životne sredine za reciklažu elektronskog otpada. Primera radi, taksa za velike aparate poput šporeta ili frižidera prema ovoj odluci iznosi 30 dinara, za male kućne aparate, računare ili mobilne telefone iznosi 60 dinara, a za monitore čak 90 dinara po kilogramu.
"Preživeli" zahvaljujući čekovima
Zahvaljujući ovolikim iznosima taksa, cene električnih uređaja u maloprodaji skočiće i do 20 odsto. A to, kažu trgovci, neminovno znači novi pad prodaje, i zatvaranje ovih radnji.
“Generalno gledano, prošle godine pad prodaje tehničkih proizvoda iznosio je od 10 do 15 odsto, što mnogi nisu izdržali i na kraju su zatvorili svoje radnje. Sa uvođenjem ovih taksa, u odnosu na lane može se očekivati dodatan pad prodaje za 15 do 20 odsto, što znači da će mnogi koji su opstali, ove godine biti dovedeni pred zatvaranje”, kaže Slobodan Šijan, vlasnik kompanije „Tehnomanija“.
Šijan objašnjava da su trgovci, koji su opstali, preživeli zahvaljujući raznim akcijama i prodaji na čekove i potrošačke kredite.
“Trgovačke marže na ove proizvode u Srbiji su minimalne, i iznose 10 do 12 odsto na belu tehniku i pet do osam odsto na računare i LCD televizore. Sada su nam uvoznici sa uračunatom ekološkom taksom dostavili nove cenovnike uvećane za 10 odsto, što znači da ćemo robu nabavljati po trenutnim maloprodajnim cenama. A to će se svakako odraziti na potražnju, jer ljudi nemaju odakle da kupuju”, objašnjava Šijan.
S tim da će se taksa odraziti na dodatni pad prometa, slaže se i Zdravko Đuranović, brend menadžer za „Beko“ u kompaniji „Samsung“.
“Promet ove robe od novembra do danas je u ozbiljnom padu, što znači da ova taksa ne ide naruku ni trgovcima ni potrošačima. Mi još nemamo izrađene nove cenovnike, ali zbog pada dinara i ekološke takse, veš-mašina koja je do sada koštala 17.999 dinara, ubuduće se neće moći pazariti ispod 21.300 dinara. A to znači da će kućne aparate ubuduće kupovati samo onaj ko mora”, kaže Đuranović.
Da uvođenje taksa neće biti dobro ni za koga, pa ni za državu, slaže se i Tijana Katalinić, direktor marketinga trgovačkog lanca „Weg“, gde će zbog primene ovih taksa bela tehnika i televizori poskupeti za 15 odsto.
“Tačno je da ovakva uredba postoji i u Evropskoj uniji, ali u tim zemljama ne postoji carina na uvoz ove robe. Zbog toga je pitanje da li je ovo bio pravi momenat da se ekološka taksa uvede i kod nas. Jer kada se saberu carine i ekološka taksa ispada da će tehnička roba u Srbiji zahvaljujući ovom nametu biti najskuplja u Evropi, a kupovna moć naših građana, uz pad dinara i plata, to ne može da isprati”, kaže Katalinić i dodaje da će država taksu lako naplatiti od velikih uvoznika, trgovaca i proizvođača.
Katalinić kaže da se postavlja pitanje kako će država taksu naplatiti od malih uvoznika koji danas otvore preduzeće, uvezu robu i preko noći nestanu. Znači, tu će i država biti na gubitku.
Slično se može čuti i od Saše Badžova, direktora „Alfa plama“, koji kaže da će domaći proizvođači i veliki uvoznici, koji žele da nastave da rade, taksu sigurno platiti, ali ni njemu nije jasno kako će država rešiti problem sa sitnim uvoznicima, koji će prilikom uvoza plaćati samo carinu, a onda nestajati.
On navodi da kilogram lima košta 50 dinara, a za svaki kilogram treba platiti taksu od 30 dinara, što znači da za jedan štednjak težine 53 kilograma treba platiti 1.600 dinara takse.
“Mi u ovoj godini planiramo da proizvedemo 30.000 štednjaka, što znači da državi na ime takse treba da platimo ukupno pola miliona evra. Što ćemo i učiniti, jer bolje i to nego da zatvorimo fabriku i bez posla ostavimo 100 ljudi”, kaže Badžov i dodaje da će zbog ovog nameta proizvodi ove kompanije u narednih nekoliko dana poskupeti za 15 do 20 odsto.
Gas neće poskupeti u ovoj grejnoj sezoni, a korigovanje cene struje razmatraće se kada budemo imali jasne pokazatelje industrijskog rasta, kaže Petar Škundrić.
Savet za borbu protiv korupcije će tražiti ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o konverziji prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem.
Do kraja godine moramo da rešimo pitanje vezano za strateško partnerstvo ili privatizaciju „Jat ervejza“, kaže ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.
Planirani radovi na Koridoru 10 za ovu godinu trebalo bi da budu završeni u predviđenom roku.Plan za ovu godinu je izgradnja oko 150 kilometara autoputa.
Bord direktora Evropske investicione banke (EIB) odlučivaće sutra o odobravanju Srbiji deset miliona evra za početak rekonstrukcije beogradskog mosta Gazela.
Cilj Nacionalnog saveta za konkurentnost je da Srbija, sa sadašnjeg 93. mesta, udje medju prvih 70 najkurentnijih zemaljam, kaže viceprmijer Božidar Đelić.
Srbija će morati da se oslanja na svoje kaptacitete, jer je vreme kada je zasnivala rast na pozajmicama i stranim investicijama prošo, kaže šef Sajmon Grej.
Predstavnici velikih kompanija kaže da su mere koje je Vlada Srbije predvidela za ublažavanje posledica ekonomske krize i pomoć privredi dobre, ali nedovoljne.
Srbiji je potrebna poreska reforma kojom bi se povećalo oporezivanje potrošnje, a smanjilo oporezivanje zarada, kaže ministarka finansija Diana Dragutinović.
Kompanija "Jat ervejz" je najavila da će danas biti otvorene ponude na tenderu za pružanje usluga popravke avionskih motora nacionalnog avio-prevoznika.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić će MMF-u predložiti da se u septembru odmrznu plate dok ministarka finansija i guverner NBS kažu da ih ne treba povećavati.
Deevroizacija je u zajedničkom interesu svih i njena svrha je da monetarnu politiku učini efikasnijom i fleksibilnijom i smanji ranjivost finansijskog sektora.
Srbiji je neophodan rast od 5-6 % u narednih nekoliko godina da bi njeni građani osetili da žive bolje, rekao je premijer Mirko Cvektović na Biznis forumu.
Ukoliko Srbija nastavi da privredni rast zasniva na prekomernoj domaćoj potrošnji, to je može dovesti do "grčkog scenarija", kaže guverner Radovan Jelašić.
Hrvatska može da se nazove ekonomskim liderom zapadnog Balkana, mada ekonomisti veruju da bi Srbija u budućnosti mogla postati regionalni privredni centar.
Jedini putnik u biznis klasi poslužen je samo – običnom vodom. A kad se zbog toga nije naljutio, ljubazna stjuardesa ponudila mu je lanč paket namenjen posadi.
Komentar
06. septembar 2010.
| Izvor: Danas
| Autor: Ruža Ćirković Neko tamo, neko onamo mi - u Lihtenštajn Bavila sam se prošle nedelje negativnim posledicama narkomanske zavisnosti država poput Srbije od stranih investicija -
...
Dalje
pretraži po celom b92.net
Bavila sam se prošle nedelje negativnim posledicama narkomanske zavisnosti država poput Srbije od stranih investicija -
...
