Nova poskupljenja slabe kupovnu moć

Računi za struju prosečne beogradske četvoročlane porodice koja živi u stanu od oko 50 kvadrata od 1. aprila iznosiće oko 3.850 dinara, prosečan telefonski račun će sa poskupljenjem pretplate od 1. aprila iznositi oko 2.660 dinara, a račun za grejanje i komunalne usluge prema očekivanom poskupljenju iznosiće oko 6.000 dinara.

Pretplatnici SBB račun za kablovsku televiziju od 1. marta plaćaće 820 dinara, što znači da će za ove dažbine biti potrebno izdvojiti ukupno 13.530 dinara.

Ako se uzme da je, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata iznosila 36.789 dinara, jasno je da će na ove usluge građani izdvajati skoro trećinu svojih primanja. A to će se svakako odraziti na ionako oslabljenu kupovnu moć, zbog čega mnogi sa zebnjom iščekuju nove cenovnike hrane i ostalih životnih potrepština.

Ovo, međutim, neće biti jedini udar na kućni budžet jer se očekuje da će cene usluga pogurati i cene u maloprodaji. Prvo najavljeno poskupljenje hrane zakazano je za 1. mart, kada će biti korigovane cene jestivog ulja.

Prvo poskupljuje roba iz uvoza

Milena Radulović, direktor marketinga trgovinskih lanaca „Jabuka“ i „SOS marketa“, kaže da je za procene koliko će cene hrane biti korigovane još rano, ali da bi prva poskupljenja po starom dobrom običaju najpre trebalo očekivati kod uvozne robe, a potom i kod domaćih proizvoda.

“Međutim, kako ide letnji period moguće je da će se poskupljenje energenata, na cene hrane odraziti krajem godine. Korekcija, ako je i bude, ne bi trebalo da bude veća od pet do 10 odsto jer je kupovna moć građana jako oslabljena”, ističe Radulovićeva.

Ona kaže da o tome govori i podatak da veliki broj banaka građanima izdaje čekove ne bi li uz odloženo plaćanje kako-tako preživeli tekući mesec, ali i činjenica da potrošači sve češće kupuju na akcijama ili se odlučuju za artikle privatnih robnih marki.

Prema njenim rečima ukoliko žele da održe proizvodnju i prodaju, uprkos novim nametima od strane države, i proizvođači i trgovci treba da porazmisle o svojim maržama Da je situacija teška i da treba razmisliti o podizanju marži kažu i drugi proizvođači.

Momir Lazić, direktor „Klasa“ i Beogradske pekarske industrije, kaže da uprkos najavljenom podizanju cena energenata, zbog celokupne situacije na tržištu u ovoj kompaniji još nisu doneli odluku o poskupljenju.

Slična priča može se čuti i od Zorana Matića, generalnog direktora „Mlekare Šabac“, koji kaže da ova kompanija ne razmišlja o korekciji cena mleka i mlečnih proizvoda.

“Poskupljenja goriva, struje, grejanja i ostalih dažbina dodatno će oslabiti ionako loš standard građana, što nas tera da se potrudimo da postojeće cene mleka zadržimo što duže. Jer koja je svrha da se cene dignu, ako robu nema ko da kupi”, iskren je Matić.

Svinjetina jeftinija, ali ulje poskupljuje

Što se tiče ostalih osnovnih životnih namirnica, tu će stanje biti šaroliko. Izvesno je da će svinjsko meso pojeftiniti u narednih mesec dana, dok proizvođači ulja najavljuju poskupljenja.

Aleksa Janičić, generalni direktor uljare „Banat“ iz Nove Crnje, najavljuje da će ova uljara već od 1. marta ukinuti rabate koje su odobravali trgovcima jer im se zbog klizanja kursa dinara ne isplati da posluju po postojećim cenama.

“Sva naša zaduženja su u evrima, pa ukoliko kurs danas ode za jedan dinar, a mi imamo kredit od milion evra, to znači da smo mi na dnevnom nivou kraći za milion dinara. Osim toga litar našeg ulja sada košta koliko litar sirovog ulja na svetskom tržištu”, kaže Janičić.

U „Viktorija oil grupi“ kažu da će kod njih ulje poskupeti.