Ne daju plate,a ne plaćaju ni kazne

Beograd -- Kazne za neplaćanje zarada radnicima su drakonske ali ni to ne utiče na poslodavce koji ne isplaćuju plate zaposlenima.

U ministarstvu rada kažu da u Srbiji ne postoji nijedan izričit zakonski propis koji bi poslodavce primorao da radnicima isplate zaradu, iako je za ne isplaćivanje ličnih dohodaka zaprećena kazna od pola do milion dinara. Nadležni u Ministarstvu ne znaju da li je do sada ijedan direktor platio kaznu.

Saša Perišić, pomoćnik direktora Inspektorata za rad koji je istovremeno i na čelu kriznog štaba za radne odnose i koji je u poslednje vreme posećivao radnike koji štrajkuju, između ostalih i one u „Navipu”, kaže da ne postoji sistemsko rešenje u tom delu radnih odnosa.

“Sistem nije dobar, a rezultat je veliki broj štrajkova. Svi su na gubitku – i država, i radnici, i poslodavci. Novim zakonom o radu, ili izmenama postojećeg, to bi trebalo bolje da bude rešeno. Ali, u to se mora uključiti i Ministarstvo finansija”, kaže Perišić.

Perišić kaže da prema Zakonu o štrajku iz 1996. godine, koji je na snazi, ne postoji obaveza poslodavca da prijavi štrajk, a to iz raznih razloga ne čine ni štrajkači. Zbog toga je prošle godine evidentirano samo 76 štrajkova, a stvaran broj je bar tri puta veći.

U Ujedinjenom granskom sindikatu „Nezavisnost” kažu da su na Socijalno-ekonomskom savetu vlade više puta pokretali pitanje zarada radnika kao obavezu poslodavca, ali se nadležni prave da ih nisu čuli.

“Sumnjam da uopšte imaju nameru da menjaju Zakon o radu u tom delu jer bi mnogi „njihovi” dopali nevolje. Sem toga, zašto bi to uopšte bilo regulisano Zakonom o radu, a ne nekim zakonom iz oblasti finansija? “, pita Branislav Čanak, prvi čovek UGS „Nezavisnost”.

Privrednici kažu da i u sadašnjem sistemu postoji obaveza plaćanja zarade i poreza i doprinosa, ali da je pitanje zašto sistem kontrole Poreske uprave i inspekcije rada ne daje rezultate.

Na sve češća podsećanja u javnosti da u socijalističkom sistemu ovakvih priča nije bilo, Stanko Ivković, nekadašnji višegodišnji direktor SDK Srbije, kaže da možda nije loše u početku da se preduzeća obavežu na polaganje akceptnog naloga koji bi se aktivirao onog časa kada firma na vreme ne uplati zaradu i prateće dažbine za zaposlene.

“Konačno, nije li vreme da se razmisli i o mogućnosti da se plate zaposlenima isplaćuju u bruto iznosu, a da oni sami sebi uplaćuju za socijalno i penziono osiguranje. Ne bi bilo zgoreg videti i strana iskustva i neko od njih prilagoditi našim uslovima u kojima je postalo vrhunsko umeće izigrati državu ili zaposlene”, kaže Ivković.

On dalje navodi da bi, možda, poslovnim bankama trebalo preneti javno ovlašćenje da naplaćuju izvorne prihode države, ali i poreze i doprinose za socijalno i penziono osiguranje. Po Ivkoviću, to bi trebalo da se uradi izmenom propisa o platnom prometu ili nekom sličnom odredbom koju bi propisala NBS, jer ona jedina ima takva ovlašćenja i mogućnost da poslovnim bankama nešto naloži. Ne treba biti naivan, upozorava Ivković, pa očekivati da će to banke raditi besplatno. I ne treba. Suština, međutim, nije u tome ko će da plati tu proviziju – država, građani ili poslodavci, već kako naterati preduzeća da uz platni spisak dostave i račune na koje će biti doznačene pare za poreze i doprinose zaposlenih.

U ministarstvu rada nemaju rešenje

Na pitanje kako bi mogla da glasi takva odredba Zakona o radu ili možda nekog drugog zakona u Ministarstvu rada nemaju odgovor.

Prema važećim pravilima, kad istekne mesec dana od trenutka kad je trebalo da prime zaradu, a zaposleni je nisu primili, oni imaju pravo da se obrate Inspektoratu za rad Ministarstva rada i socijalne politike, koji će obaviti nadzor i propisati odgovarajuće rešenje u kojem se poslodavcu nalaže da isplati zarade.

“Inspekcija za rad podnosi prekršajnu prijavu.Zakon o radu propisuje da ukoliko poslodavac nije isplatio zarade, mora biti sankcionisan novčanom kaznom. Ako je poslodavac pravno lice, visina kazne iznosi od 800.000 dinara do milion dinara, a ako je poslodavac preduzetnik kazna je od 400.000 do 500.000 dinara”, navodi Perišić.

Na pitanje da li u Ministarstvu rada imaju podatke koliko je direktora platilo tolike kazne, naš sagovornik odgovara da nemaju jer sudovi nemaju obavezu da ih o tome obaveštavaju.

“Problem sa sudovima je to što oni poslodavcima izriču kazne čak i ispod zakonskog minimuma, i to vrlo male kazne od svega 10.000–15.000 dinara. Kakva je to kazna i šta tu našom žalbom može da se postigne”, pita čelnik kriznog štaba za radne odnose.

Inače, Poreska uprava koja kontroliše uplatu doprinosa može da podnese i krivičnu prijavu protiv poslodavca. U slučaju krivične prijave, trebalo bi da se utvrdi odgovornost poslodavca, to da li on stvarno ne može da isplati zaradu ili neće.

Radnici PKB-a bez zdravstvenog osiguranja

Predstavnici sindikata Poljoprivrednog kombinata „Beograd” zatražili su od države, koja je vlasnik preduzeća, da u najkraćem roku radnicima uplati zdravstveno osiguranje i omogući upisivanje besplatnih akcija i povezivanje radnog staža.

„Država nas je preuzela i pozivamo vladu da ispuni svoje obaveze, formira upravni odbor i skupštinu i preuzme odgovornost za budućnost PKB-a”, rekao je predsednik Samostalnog sindikata PKB-a Miodrag Mladenović i dodao da radnici žele da se problem što pre reši dijalogom.

Član sindikata Milisav Đorđević podsetio je da zaposlenima od januara ove godine nije uplaćeno zdravstveno osiguranje, a da im staž nije povezan od 2005. godine, pa tako 430 radnika ne može da ode u penziju.

„Ako ne odgovore na zahteve radnika, bićemo prinuđeni da blokiramo Pančevački most i Zrenjaninski put. Strpljenje radnika je sve manje i rok je do kraja sedmice. Radnici rade na temperaturi ispod 10 stepeni, a ne mogu da se leče”, naglasio je Đorđević i dodao da to „nije pretnja, već molba i da zaposleni, pre svega, žele dijalog”.

Predstavnici sindikata podsetili su da je učešće države u Kombinatu bilo oko 34 odsto, a potom je, konverzijom neizmirenih obaveza po osnovu javnih prihoda i poreskih davanja, učešće države uvećano na 75 odsto. Preostali društveni kapital je 25 odsto, što je prema njihovim rečima mogućnost za podelu besplatnih akcija zaposlenima.

Hrvatska: Kazne za poslodavce

Lični dohoci zaposlenih u Hrvatskoj spadaju među najopterećenije u regionu, navodno drže prvo mesto. Letošnja analiza riječkog „Novog lista” na tu temu pokazala je da radnik i njegov poslodavac na prosečnu isplaćenu platu državi kroz razne poreze i doprinose daju zajedno još 80 odsto njenog iznosa.

Tako je izračunato da letošnja prosečna isplaćena neto plata od 5.370 kuna (740 evra) u stvari košta 9.173 kuna (1.265 evra), jer je poslodavac za doprinose morao državi za nju da plati ukupno 1.346 kuna, a radnik za porez, prirez i doprinose 2.457 kuna. Na to je prošle godine na leđa zaposlenih još dodat i tzv. krizni porez od dva odsto.

I u Hrvatskoj je prisutan problem „zaboravnih” poslodavaca, odnosno onih koji neredovno ili uopšte ne plaćaju obavezne doprinose za svoje radnike, čime ih dovode u veoma tešku situaciju kada kreću u penziju. Za nesavesne poslodavce pre nekoliko godina uvedene su prekršajne kazne u rasponu od 5.000 do 50.000 kuna (690 do 6.900 evra), zavisno od toga o kojoj se vrsti doprinosa i vrsti prekršaja radi. Ako se takvi prekršaji ponavljaju, predviđena je i mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od jedne godine.

Do jula 2008. godine takve prekršajne kazne bile su propisane samo za neplaćanje obaveznih doprinosa, a od tada je propisana i prekršajna kazna za poslodavce koji ne ispunjavaju zakonsku obavezu isplate plate zaposlenima najmanje u visini minimalne plate. Za taj prekršaj fizičko lice može biti kažnjeno od 7.000 do 10.000 kuna, a pravna osoba od 60.000 do 100.000 kuna (8.275 do 13.793 evra).