Ne daju plate,a ne plaćaju ni kazne

Beograd -- Kazne za neplaćanje zarada radnicima su drakonske ali ni to ne utiče na poslodavce koji ne isplaćuju plate zaposlenima.

Izvor: Politika
Podeli

U ministarstvu rada kažu da u Srbiji ne postoji nijedan izričit zakonski propis koji bi poslodavce primorao da radnicima isplate zaradu, iako je za ne isplaćivanje ličnih dohodaka zaprećena kazna od pola do milion dinara. Nadležni u Ministarstvu ne znaju da li je do sada ijedan direktor platio kaznu.

Saša Perišić, pomoćnik direktora Inspektorata za rad koji je istovremeno i na čelu kriznog štaba za radne odnose i koji je u poslednje vreme posećivao radnike koji štrajkuju, između ostalih i one u „Navipu”, kaže da ne postoji sistemsko rešenje u tom delu radnih odnosa.

“Sistem nije dobar, a rezultat je veliki broj štrajkova. Svi su na gubitku – i država, i radnici, i poslodavci. Novim zakonom o radu, ili izmenama postojećeg, to bi trebalo bolje da bude rešeno. Ali, u to se mora uključiti i Ministarstvo finansija”, kaže Perišić.

Perišić kaže da prema Zakonu o štrajku iz 1996. godine, koji je na snazi, ne postoji obaveza poslodavca da prijavi štrajk, a to iz raznih razloga ne čine ni štrajkači. Zbog toga je prošle godine evidentirano samo 76 štrajkova, a stvaran broj je bar tri puta veći.

U Ujedinjenom granskom sindikatu „Nezavisnost” kažu da su na Socijalno-ekonomskom savetu vlade više puta pokretali pitanje zarada radnika kao obavezu poslodavca, ali se nadležni prave da ih nisu čuli.

“Sumnjam da uopšte imaju nameru da menjaju Zakon o radu u tom delu jer bi mnogi „njihovi” dopali nevolje. Sem toga, zašto bi to uopšte bilo regulisano Zakonom o radu, a ne nekim zakonom iz oblasti finansija? “, pita Branislav Čanak, prvi čovek UGS „Nezavisnost”.

Privrednici kažu da i u sadašnjem sistemu postoji obaveza plaćanja zarade i poreza i doprinosa, ali da je pitanje zašto sistem kontrole Poreske uprave i inspekcije rada ne daje rezultate.

Na sve češća podsećanja u javnosti da u socijalističkom sistemu ovakvih priča nije bilo, Stanko Ivković, nekadašnji višegodišnji direktor SDK Srbije, kaže da možda nije loše u početku da se preduzeća obavežu na polaganje akceptnog naloga koji bi se aktivirao onog časa kada firma na vreme ne uplati zaradu i prateće dažbine za zaposlene.

“Konačno, nije li vreme da se razmisli i o mogućnosti da se plate zaposlenima isplaćuju u bruto iznosu, a da oni sami sebi uplaćuju za socijalno i penziono osiguranje. Ne bi bilo zgoreg videti i strana iskustva i neko od njih prilagoditi našim uslovima u kojima je postalo vrhunsko umeće izigrati državu ili zaposlene”, kaže Ivković.

On dalje navodi da bi, možda, poslovnim bankama trebalo preneti javno ovlašćenje da naplaćuju izvorne prihode države, ali i poreze i doprinose za socijalno i penziono osiguranje. Po Ivkoviću, to bi trebalo da se uradi izmenom propisa o platnom prometu ili nekom sličnom odredbom koju bi propisala NBS, jer ona jedina ima takva ovlašćenja i mogućnost da poslovnim bankama nešto naloži. Ne treba biti naivan, upozorava Ivković, pa očekivati da će to banke raditi besplatno. I ne treba. Suština, međutim, nije u tome ko će da plati tu proviziju – država, građani ili poslodavci, već kako naterati preduzeća da uz platni spisak dostave i račune na koje će biti doznačene pare za poreze i doprinose zaposlenih.

U ministarstvu rada nemaju rešenje

Na pitanje kako bi mogla da glasi takva odredba Zakona o radu ili možda nekog drugog zakona u Ministarstvu rada nemaju odgovor.

Prema važećim pravilima, kad istekne mesec dana od trenutka kad je trebalo da prime zaradu, a zaposleni je nisu primili, oni imaju pravo da se obrate Inspektoratu za rad Ministarstva rada i socijalne politike, koji će obaviti nadzor i propisati odgovarajuće rešenje u kojem se poslodavcu nalaže da isplati zarade.

“Inspekcija za rad podnosi prekršajnu prijavu.Zakon o radu propisuje da ukoliko poslodavac nije isplatio zarade, mora biti sankcionisan novčanom kaznom. Ako je poslodavac pravno lice, visina kazne iznosi od 800.000 dinara do milion dinara, a ako je poslodavac preduzetnik kazna je od 400.000 do 500.000 dinara”, navodi Perišić.

Na pitanje da li u Ministarstvu rada imaju podatke koliko je direktora platilo tolike kazne, naš sagovornik odgovara da nemaju jer sudovi nemaju obavezu da ih o tome obaveštavaju.

“Problem sa sudovima je to što oni poslodavcima izriču kazne čak i ispod zakonskog minimuma, i to vrlo male kazne od svega 10.000–15.000 dinara. Kakva je to kazna i šta tu našom žalbom može da se postigne”, pita čelnik kriznog štaba za radne odnose.

Inače, Poreska uprava koja kontroliše uplatu doprinosa može da podnese i krivičnu prijavu protiv poslodavca. U slučaju krivične prijave, trebalo bi da se utvrdi odgovornost poslodavca, to da li on stvarno ne može da isplati zaradu ili neće.

Radnici PKB-a bez zdravstvenog osiguranja

Predstavnici sindikata Poljoprivrednog kombinata „Beograd” zatražili su od države, koja je vlasnik preduzeća, da u najkraćem roku radnicima uplati zdravstveno osiguranje i omogući upisivanje besplatnih akcija i povezivanje radnog staža.

„Država nas je preuzela i pozivamo vladu da ispuni svoje obaveze, formira upravni odbor i skupštinu i preuzme odgovornost za budućnost PKB-a”, rekao je predsednik Samostalnog sindikata PKB-a Miodrag Mladenović i dodao da radnici žele da se problem što pre reši dijalogom.

Član sindikata Milisav Đorđević podsetio je da zaposlenima od januara ove godine nije uplaćeno zdravstveno osiguranje, a da im staž nije povezan od 2005. godine, pa tako 430 radnika ne može da ode u penziju.

„Ako ne odgovore na zahteve radnika, bićemo prinuđeni da blokiramo Pančevački most i Zrenjaninski put. Strpljenje radnika je sve manje i rok je do kraja sedmice. Radnici rade na temperaturi ispod 10 stepeni, a ne mogu da se leče”, naglasio je Đorđević i dodao da to „nije pretnja, već molba i da zaposleni, pre svega, žele dijalog”.

Predstavnici sindikata podsetili su da je učešće države u Kombinatu bilo oko 34 odsto, a potom je, konverzijom neizmirenih obaveza po osnovu javnih prihoda i poreskih davanja, učešće države uvećano na 75 odsto. Preostali društveni kapital je 25 odsto, što je prema njihovim rečima mogućnost za podelu besplatnih akcija zaposlenima.

Hrvatska: Kazne za poslodavce

Lični dohoci zaposlenih u Hrvatskoj spadaju među najopterećenije u regionu, navodno drže prvo mesto. Letošnja analiza riječkog „Novog lista” na tu temu pokazala je da radnik i njegov poslodavac na prosečnu isplaćenu platu državi kroz razne poreze i doprinose daju zajedno još 80 odsto njenog iznosa.

Tako je izračunato da letošnja prosečna isplaćena neto plata od 5.370 kuna (740 evra) u stvari košta 9.173 kuna (1.265 evra), jer je poslodavac za doprinose morao državi za nju da plati ukupno 1.346 kuna, a radnik za porez, prirez i doprinose 2.457 kuna. Na to je prošle godine na leđa zaposlenih još dodat i tzv. krizni porez od dva odsto.

I u Hrvatskoj je prisutan problem „zaboravnih” poslodavaca, odnosno onih koji neredovno ili uopšte ne plaćaju obavezne doprinose za svoje radnike, čime ih dovode u veoma tešku situaciju kada kreću u penziju. Za nesavesne poslodavce pre nekoliko godina uvedene su prekršajne kazne u rasponu od 5.000 do 50.000 kuna (690 do 6.900 evra), zavisno od toga o kojoj se vrsti doprinosa i vrsti prekršaja radi. Ako se takvi prekršaji ponavljaju, predviđena je i mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od jedne godine.

Do jula 2008. godine takve prekršajne kazne bile su propisane samo za neplaćanje obaveznih doprinosa, a od tada je propisana i prekršajna kazna za poslodavce koji ne ispunjavaju zakonsku obavezu isplate plate zaposlenima najmanje u visini minimalne plate. Za taj prekršaj fizičko lice može biti kažnjeno od 7.000 do 10.000 kuna, a pravna osoba od 60.000 do 100.000 kuna (8.275 do 13.793 evra).

Prati B92 na Viberu

Vesti

Veliki pad na BG berzi

Na Beogradskoj berzi je zabeležen najveći dnevni pad domaćeg tržišta akcija u poslednjih nekoliko godina, dok je promet iznosio solidnih 40,5 miliona dinara.

Srbija petak 26.05. 16:41 Komentara: 0
strana 1 od 8752 idi na stranu