Privatizacija ocenjena trojkom

Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, je dosadašnji tok privatizacije ocenio ocenom "između tri i četiri" (na skali od jedan do pet), ukazujući da se sa privatizacijom dosta kasnilo u proteklih desetak godina, jer tranziciju nije pratila sistemska reforma.

Ćirić je podsetio da je zbog loših preduzeća koja nije bilo moguće privatizovati donet Zakon o stečaju, koji je predvideo da se taj mehanizam primenjuje ukoliko je preduzeće u blokadi računa više od tri godine. On je kazao da to ne mora da znači i kraj njihovog postojanja, navodeći primer Fiaza iz Kruševca, koji je posle stečaja prodat nemačkoj firmi Leoni i sada uspešno posluje.

Komentarišući slučajeve da, posle privatizacije, neka preduzeća tri do četiri godine nisu isplaćivala zarade i doprinose, Ćirić je rekao da se čitav proces privatizacije ne može uspešno završiti za samo tri do četiri godine. Od 1. januara ove godine državne institucije pomno prate isplate zarada i doprinosa svih preduzeća, upravo da se to ne bi više dešavalo, rekao je on.

On navodi da je ostalo da se privatizuje oko 100 društvenih preduzeća i dodaje da je u proteklih desetak godina privatizovano oko 2.100 preduzeća, pri čemu su sa 507 novih vlasnika raskinuti ugovori zbog nepoštovanja ugovora, a ostvaren prihod od prodaje iznosi oko tri milijarde evra.

Trojka za privatizaciju

Ministar privatizacije u vreme vlade Zorana Đinđića Aleksandar Vlahović je ocenio dosadašnji tok privatizacije ocenom tri, ukazujući da je Srbija primenila najbolji model privatizacije putem direktne prodaje strateškom partneru, a ne vaučersku privatizaciju.

Upravo model direktne prodaje bio je najbolji način za praćenje tokova novca, odnosno da se spreči ulazak "prljavog" novca, rekao je on i dodao da su za sprečavanje pranja novca bile nadležne druge institucije, a ne Agencija za privatizaciju, jer to nije bio njen posao.

Vlahović je kazao da je u nekim slučajevima načinjena greška zato što su na tenderima prodata preduzeća onima koji su ponudili više novca za investicije i socijalni program, a manje novca za kapital preduzeća i kasnije je došlo do problema.

Ministar za privatizaciju u vladi Vojislava Koštunice Milan Parivodić takođe je dao "jaku trojku" za dosadašnji tok privatizacije, ocenivši da je najveći problem dosadašnjih privatizacija u Srbiji velika kradja društvenog kapitala.

Komentarišući zahteve za reviziju privatizacija, Parivodić je ocenio da je to nepovratan proces i ukazao da u neuspešnim privatizacijama krivicu ne snosi samo država, već, na primer, i poslovodstvo koje je, ne retko, skrivalo prave podatke o poslovanju firme pre porivatizacije.

Deo problema je i to što su preduzeća prodavana pojedincima koji nisu znali da se bave delatnošću preduzeća koje su kupili, rekao je on, napominjući da je problem bio što je u privatizaciji bilo i "pranja" novca.